Stra’ ih je od pravdu

U poslednje vreme javljaju se komentatori naših dana. Pa kažu:

Te to ne treba tako, nego ovako. Te zašto baš sada? Zašto nisu 15. marta uradili nešto više? Šta im znače sve ove blokade? Treba lepo brate da se blokira zgrada Predsedništva ili zgrada Vlade. Ja bih to odmah sve na RTS. Nisu trebali da idu za Brisel. Nije im trebao onaj Strazbur. Sad će da popadaju godinu, pa će da ih izbace sa fakulteta. Mnogo su nacionalni. Suviše su levo. Za moj ukus su desno. Ne može to danas na taj način. Nisu trebali da idu sami. Treba da imaju lidera, a ne ovako, ne zna se ni ko je, ni šta je taj plenum. 

Pa onda ide red pitanja: jesam li vam rekao da od ovoga nema ništa? Ko stoji iza njih? Zašto sve ovo ide tako sporo? A i ti profesori, ko zna ko je koga tu instruisao? Zaleteli su se, mora da ih je neko dobro preveslao. Ništa nisu uradili, zašto nisu smenili Vučića? Zašto sad traže izbore kad su prvo tražili odgovornost? Znaju li oni šta hoće … itd…itd…itd

Narod je očekivao od studenata da smeni ovaj režim. Odnosno, svašta je svako očekivao, a pojedinci su sedeli sa strane, grickali semenke, bavili se top-shop politikom iz fotelje: „ajde da vidimo do kada će se šta desiti? Kad će prvi dekan da podnese ostavku? Kada će se pojaviti režimski studentski pokret? Koja će biti prva tri poteza Aleksandra Vučića? Koje će sve akcije imati studenti? Kako će reagovati građani, region, evropa, svet, Kim Džong Un?“ Najneverovatnija lavina svakojakih nebuloza. Smatrači i oni profesionalni, a i oni smatrači amateri, zauzeli katedre po društvenim mrežama i samo drže pridike i opaske. Ne staju. Samo sam čekao kada će i Mozart staviti na tiket kvote za studentske blokade.

Tako danas izgleda mesec jul u Srbiji. 

A ti mladići i devojke, ti studenti o kojima se sada priča sve i svašta, otvorili su vrata jednoj novoj budućnosti, napravili alternativu, izgradili svoj put. Ponudili rešenja, ukazali na propuste, zagovaraju vrednosni sistem odgovornosti, znanja i morala. Uradili su za ovih 7 meseci zaista neočekivano mnogo. Zbog njih je pala Vlada Republike Srbije, gradonačelnik Novog Sada je dao ostavku, Vesić je u bekstvu. Probudili su ljude, nikli su zborovi, rađa se nova energija, budi se nada. Uspeli su da pokažu šta ovom narodu nedostaje i kako te resurse obnoviti. Pokazali su da smo svi jednaki. Razbili su strah i laži. Naterali režim u paniku. Studenti nisu mogli da ponude ništa više od onoga što imaju – a imaju samo svoje živote. I to su i dali. Potpuno i nesebično se bore za svoja uverenja, za sve nas. Hapse ih, tuku, premlaćuju, vezuju lisicama, batinaju u maricama, upadaju na fakultete, presreću ih na ulicama i razbijaju im glave i vilice, dolaze im na kuću, kažnjavaju ih, prete im.

A šta su uradili ovi što sve znaju? Eventualno požurili da pre 11:52 odu do Maksija da kupe 300 grama seckane mortadele. Studenti su otvorili novi način borbe protiv vlasti – potpuno nenasilno i svakodnevno, konstantno, non-stop ukazujući na greške, propuste, mahinacije i prevare vlasti i to sa puno pozitivne energije. Nisam mogao ni da sanjam da će Srbija skoro do kraja jula 2025. godine biti u ovakvom vanrednom stanju. Celokupna vlast: Predsednik države, Vlada Republike, tužilaštvo, policija, mediji. Celokupna vlast vodi rat protiv svoje mladosti! 2025. godina! Svakodnevno i to više puta predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, predsednik SNS-a i predsednik države se egzaltirano deru sa svih mogućih medija, da su pobedili neprijatelja! Eeeej, oni su pobedili neprijatelja!!! 

Njima su srpski studenti neprijatelji!!!??? Izjednačili su sebe sa državom pa još dodaju da je Srbija pobedila!!! Pobedila??? Koga?

Osnovne škole? Srednje škole? Fakultete?

Pobedili su zdravstveni sistem tako što Domovi Zdravlja nemaju više para da kupe jedan ležaj za pregled pacijenata; pobedili su saobraćaj potpuno razlokanim i uništenim ulicama; pobedili su požare, jer su sačuvali sve kuće funkcionera SNS-a; pobedili su strane investitore, jer odlaze iz zemlje; pobedili su Srbe na Kosovu i Metohiji, jer im sada Kurti ruši kuće, ali o njihovom trošku. Jesu li možda pobedili Kurtija? Ne, njega su preskočili, ali su zato pobedili ljude u Jadru, Podrinju i Mačvi; pobedili su poljoprivrednike, seljake, uzgajivače malina i borovnica, jer subvencija nema za sušu! Pobedili su uzgajivače stoke i proizvođače mleka tako što su nam uvalili mleko u prahu i sir za mazanje? … Gde god da zagrebem – sve neka budiboksnama pobeda. Urrrrraaaaa! Juuuurrrriiiišššš! Na koga? Pa na bilo koga – a sada na studente! Od studenata su napravili neprijatelje i jurišaju svom silom. Treniraju svašta na njima. Prozivanje na televizijama, pokazivanje njihovih pasoša i ličnih karata. Omalovažavanje, blaćenje, vređanje, pljuvanje. Udarce kolenima u glavu, pesnicama u oko, pendrecima po lobanji, bejzbol palicom u vilicu… Naaaaaprrrreeeeed! Srbija mora da pobedi!!! 

Gluplju izjavu niko nikada nije izjavio! Nikad. Niti će! Nigde.

Ali, eto tako to izgleda. 

A šta mi možemo da uradimo? Mi možemo da držimo fokus na zahtevu studenata – vanredni izbori. Ne treba da skrećemo ni pogled, ni energiju, ni vreme, na bilo šta drugo. Iako se vlast svojski trudi da nam poturi mnoštvo raznih tema, dok izmišljaju budalaštine, a sve vreme paralelno sprovode svoje monstruozne ideje. Izmislili su prazne registratore od dokumentacije za izgradnju železničke stanice u Novom Sadu. Pravili neuspešne i smešne kontramitinge. Pored Beograda na vodi, izgradili su i Ćacilend ispred Narodne skupštine. Lupetali o studentima koji žele da uče. Fabrikovali napade na sebe, optužili studente da su pretukli policajca koga je udario drugi policajac, izmislili da na njih pucaju studenti, a na njihove prostorije pucao njihov član jer mu nisu isplatili neke dnevnice… 

A u pozadini, paralelno rade mračne sile Mordora: skoro 1000 hektara otimaju za EXPO, 18 milijardi planiraju da potroše na „pohovani vazduh“, ALTA banka dobija značajnu privatnu ulogu u državnom finansijskom sistemu, otvaraju nezavršene objekte i tunele, smanjili devizne rezerve za skoro 2 milijarde evra, izdaju obveznice koje niko neće da kupi, kupuju nepotrebne ratne avione za 12 milijardi evra od Francuske, prave skandale na američkim izborima za senat, lažu o sastancima sa predstavnicima EU … čovek više ne može ni da prati, a kamoli da sve izbroji i popamti.

Poslednja budalaština u nizu je uvoz 100.000 mladih radnika iz Gane. Njihova politika kao i sve ostalo uvek je praćeno napumpanim pričama oko raznih tema, spinovanjem, skretanjem teme, dobijanjem na vremenu. Teme su uglavnom iz rubrike „verovali ili ne“, „niko ovo nije očekivao“, „šta je Vučić rekao na samitu poglavica severne Gvineje“, „Marko Đurić prijateljima iz nesvrstanih čestitao priznavanje Kosova po metodu koji ne znači priznavanje Kosova“… 

Sedite i pustite mozak da se odmori od razmišljanja i kakva god budalaština da vam padne na pamet, može da bude scenario SNS-a. Na primer: Orlić, izleće letećim automobilom iz garaže na 47-om spratu zgrade u Borči i kaže „kako je divno leteti iznad dobro ukorićenih kanalizacionih infrastrukturnih projekata.“ A to smo u stvari i doživeli… Nešto slično.

Dolazak 100.000 mladih radnika od 20 godina iz Gane je dobro uzburkala smatrače i 24/7 analitičare. Pa između ostalih kažu da će nas svi oni zaraziti hepatitisom C, hepatitisom B, HIV-om, i ko zna čime još sve ne. A to su sve seksulano prenosive bolesti. Pa, pobogu, kad bi i došlo njih 100.000 u Srbiju, neće valjda samo da nas jebu? Drugi, negativni aspekti su značajniji. Gde bi recimo radili, koje poslove? Da li je zaista zamisao da rade u rudnicima litijuma i drugim rudnicima koje planiraju da otvore? Gde će ti ljudi da žive? To su ljudi niskog profila obrazovanja i znanja i šta oni mogu da rade? Da li uopšte može da se priča o inkluziji kada nemamo ni jednu jedinu kultorološku zajedničku tačku? Zašto Gana? Zašto ne Ukrajina? Do Gane ima 7.650 km. Zašto uvoz radne snage? Zašto nemamo politiku o mladima, o dijaspori, o start up kreditima? Šta bi sa onim famoznim stanovima za mlade? Hoće li radnici iz Gane uzgajati krave da imamo mleka ili će istovarati mleko u prahu iz vagona kad stignu u  Srbiju? Jesmo li svi postali samo broj na stolu režima? 

I tako sada danima pričamo o svemu u vezi sa Ganom i dolaskom njihove omladine. 

Eto, kako se olako barata populističkim izjavama i skreće pažnja. A rekli smo da ono što mi možemo da uradimo, jeste da ne skrećemo temu sa studentskih zahteva koji su sada pretočeni u samo jedan zahtev – vanredni izbori. Pomozimo, treba da pomognemo, moramo da pomognemo ovoj sjajnoj generaciji srpskih studenata. Tako se borimo i za budućnost ove zemlje.

Jedno pitanje i za smatrače, i za spin doktore, i za pesimiste, i za kritizere: zašto ovi iz SNS-a sve ovo rade? 

Ne smetnite s uma – oni sve ovo rade jer: Stra’ ih je od pravdu!

Miodrag Gavrilović