I bi četvrtfinale fudbalskog kupa Srbije. Crvena zvezda je kao gost rutinski bez ikakvih problema pobedila Novi Pazar. Razlika u klasi je bila očigledna. I ova utakmica je još jednom potvrdila da je srpski fudbal već odavno prerastao u tragikomediju koja se, što bi stari ljudi rekli, više smučila i Bogu i narodu.

Ni ovaj put nisu izostale baklje, dimne bombe, topovski udari, petarde. Utakmica praktično nije ni počela, a već je bila prekinuta i morala je da inteveniše policija. Navijači Novog Pazara su gađali bakljama svoje „kolege” iz suprotnog tabora. „Delije” ne bi bile „Delije” kada im ne bi uzvratile. Zbog dima na stadionu susret je prekinut na sedam minuta.

Prva zvezda utakmice je bio nekadašnji fudbaler Crvene zvezde, a zatim trener više od pola superligaša Nenad Lalatović, koji trenutno obavlja tu funkciju u Novom Pazaru. Prvo su mu „Delije” skandirale: „Ti si Zvezdin četnik, Lalete“, a navijači Novog Pazara uzvratili: „Lalate, majstore”. Tražili su zvezdaši od Lalatovića da se prekrsti, što je u jednom trenutku i učinio. Klanjao se i domaćoj publici, pozdravljao navijače oba kluba.

Za razliku od navijača odnos dvojice trenera je bio prijateljski. Na početku utakmice posle srdačnog rukovanja Zvezdin Dejan Stanković je poljubio u čelo svog kolegu Nenada Lalatovića koji mu je poljupcem uzvratio na konferenciji za štampu. Naravno da nije izostalo ni međusobno komplimentiranje, čestitke i želje za uspešan nastavak sezone.

„Ogroman spektakl. Dobar i jak ambijent. Kad bi bilo više ovako tenzičnih utakmica, sigurno da bismo rasli i mi treneri i igrači. Bilo bi dosta zanimljivije. Hvala na gostoprimstvu. Vraćamo se za Beograd koracima koji će nas dovesti do ciljeva,” rekao je na kraju Zvezdin mister Dejan Stanković.

Sve je završilo tako da su na kraju utakmice jake policijske snage morale da iz Novog Pazara isprate autobuse sa navijačima Crvene zvezde. Ne treba ni spominjati jer se to u zemlji Srbiji bar kada je fudbal u pitanju podrazumeva, da su prethodno prozori na autobusima sa kojima su Beograđani doputovali porazbijani.

I šta reći? Fudbalsku javnost u Srbiji ne zanima previše karambolizovani imidž predsednika Saveza Dragan Džajića i njegovih saradnika, ne zanima je ni sada bivši selektor Dragan Stojković i njegovo volšebno opstajanje na toj funkciji. Bes javnosti je usmeren na totalno uništeni „imidž” ovog i dalje najpopularnijeg sporta u Srbiji. Ne može predsednik Saveza biti amnestiran od nagomilanih problema u srpskom fudbalu i ponašati se kao nekakva estradna zvezda.

Ova država je dotakla dno u mnogo važnijim oblastima života nego što je fudbal, ali kranje je vreme da se neko pozabavi i ovim problemom. „Navijači” se već odavno smatraju najopasnijom grupom građana koji se često pojavljuju i na političkim skupovima i zavode red, naravno na najbrutalniji mogući način. Jedna od najpoznatijih navijačkih grupa je i imala svoje „predstavnišvo” na stadionu Partizana, a poslednji večiti derbi je na najbolji mogući način potvrdio da postoji sprega između klubova i huligana. Kako drugačije objasniti da je na „večitom” derbiju stadion i bukvalno goreo, a samo četiri dana kasnije u duelu protiv Lila nije zapaljena ni jedna jedina baklja ni bačen topovski udar.

Srpski fudbal je odavno dodirno Kelvinovu nulu i nalazi se duboko ispod dna. Fudbalska javnost je već odavno digla ruke. Na primeru fudbala se na najbolji način odslikava nemoć države i temeljne promene i reforme su neophodne. Uz sve promene za kojima ovaj sport prosto vapi neophodno je što pre rešiti i vlasničku strukturu klubova pre svega Crvene zvezde i Partizana. U suprotnom agonija i propadanje će biti nastavljeno.

Srpskom fudbalu je neophodan čovek od autoriteta i znanja koji će predstavljati nove vetrove, koji će biti alternativa ovom davno prevaziđenom načina rada koji nema predstavu kuda ide ovaj sport. Njihova jedina briga je kako da ostanu na sadašnjim funkcijama, a fudbal neka tone što dublje.   

Krajnje je vreme da se u srpskom fudbalu okupi kritična masa koja će da ponudi zajednički program za ozdravljenje ovog sporta u 21. veku. Sadašnji čelnici FSS, ali i vodećih klubova ga još drže u dvadesetom.

Milorad Bjelogrlić

P. S. Autor ovog teksta je pre dva dana napisao sećanje na moje nekadašnje idole, dve novosadske legende Đoleta Balaševića i Slobodana Pavkovića. Što bi novinari rekli desio mi se veliki „lapsus calami” (greška u pisanju). Tekst sam počeo stihovima pesme „Drago mi je zbog mog starog”, a ne „Prva ljubav” koju sam spominjao u nastavku teksta. Šta da kažem, nego izvinjavam se svima.