Svi danas znaju sve. Svi su stručnjaci, analitičari, borci za pravednije društvo. A kad dođe trenutak da stvarno budu ljudi — tišina. Ko će stvarno da čuva našu decu u Novom Sadu 1. novembra?

Tada neće biti samo lokalni studenti — dolaze iz cele Srbije da pokažu da je dostojanstvo važnije od protokola, a istina jača od straha.

Možda Bačulov, koji je do juče promovisao testosteron, a danas se preko noći pretvorio u zaštitnika studenata? Možda on — ili njemu slični — koji osete vetar pažnje i pozicioniraju se da zablistaju. Psihološki, to je model samozaljubljenog spasioca: ne bori se za druge, već za sopstveni odraz u tuđim očima. Empatija mu traje koliko i kadar kamere, a jeli i vi podržavate takve i zašto?Gde je eto konkretno on bio 91, 96/7?

Tako se ne menja sistem, ni vlast, ni..ništa.Jel mi nemamo dovoljno inteligentnih, obrazovanih ljudi,akademika..koji su uz studente ili je ciljna grupa drugačija (mnogo znam, puno ćutim). I oko njega niču isti tipovi — oni što su godinama ćutali, pa se odjednom „probude“.
Naizgled empatični, a suštinski prazni. Takvi ljudi ne ulaze u bitku da bi nešto promenili, nego da bi ostali primećeni. Psihologija mase im odgovara: što više buke, to manje pitanja.

A gde je opozicija? Oni koji se zaklinju u narod i decu? U teoriji sve znaju, u praksi — nestanu. Dok studenti iz cele Srbije dolaze da pokažu hrabrost i solidarnost, mi ostali… ćutimo.

A gde je Crkva? Zašto nije uz decu? Plaše se da stanu uz glas koji nije „odobren“. Lakše je ćutati nego
rizikovati status.

I dok svi izostaju, deca izlaze. Bez titula, bez zaštite, bez kalkulacija. Samo sa verom da čovek još vredi.
Kad svi ćute, deca govore najglasnije.

A vi? Gde ste vi kada deca iz cele Srbije staju da iskažu istinu? Da li ćete ostati posmatrači, ili ćete stati uz njih — dok još ima ko da veruje da se stvari mogu promeniti? I mogu i hoće..

Svetlana Cvijanović, majka i borac za svoju i svu decu Srbije