Svetsko prvenstvo u fudbalu je stiglo do četvrtfinala. Nije sporno da je bilo odličnih utakmica, ali i do zla boga dosadnih. Nikako se ne mogu složiti sa onima koji tvrde da je Mundijal „fantasičan” kako ga oni klasifikuju i ubedljivo najbolji do sada. Srpski sportski novinari, uvek daljinski navođeni, svojski se upinju da stvore atmosferu opšte svetske histerije oko Mundijala.
Nema dileme da je primarni cilj već ispunjen. FIFA je zaradila ogroman novac. Stadioni su bili puni. Nikada nije bilo više gledalaca. To se i očekivalo pošto je odigrano najviše utakmica u istoriji Svetskih šampionata. Ipak, jedna činjenica ne bi trebalo da bude sporna. Četrdesetosam učesnika je previše u svakom slučaju. Međutim, ni to nije važno.
Sve je podređeno „njegovom veličanstvu” profitu, a to je najvažnije. Sama igra polako pada u drugi plan.
Ovaj Mundijal je postao „cirkuska predstava” još 5. decembra prošle godine kada je predsednik Svetske fudbalske asocijacije Đani Infantino dodelio novoustanovljenu FIFA nagradu za mir predsedniku Amerike Donaldu Trampu. Mahatma Gandi sa narandžastom frizurom. Čovek koji počinje ratove kada mu se ćefne, sankcioniše koga poželi, koji pretenduje na Grenland dobija nagradu za mir. Za one koji ne znaju Tramp je samo tri dana ranije naredio bombardovanje Somalije, a od juna prošle godine u više navrata SAD su žestoko bombardovale Iran.
Kada je Rusija 2022. godine napala Ukrajinu sve svetske sportske organizacije su reprezentaciju ove zemlje, ali i klubove ekspresno isključile iz svih takmičenja. Sada se te iste asocijacije prave i gluve i slepe kada SAD rade to isto. Čak im dodeljuju nagradu za mir. Može li licemernije? Teško. Ne može se piti koliko se može povraćati.
U toku Mundijala se desio i još jedan presedan nezapamćen u istoriji fudbala.
Reprezentativac SAD Folarin Balugon je zbog opravdanog crvenog kartona protiv Bosne i Hercegovine dobio crveni karton i zabranu igranja u narednoj utakmici. Predsednik Amerike Donald Tramp je iskoristio „veze” sa prvim čovekom FIFA Đanijem Infantinom i pozvao krovnu organizaciju tri puta za četiri dana, uz insistiranje da dođe do promene odluke. To je urodilo plodom, jer zvezda SAD dobila je pomilovanje i „uslovni crveni karton”. To znači da kazna stoji, ali bez suspenzije. O tome je pisao i engleski „Gardijan”.
„Fudbal je naša igra, a ne njihova. Dva čoveka koji se ne razumeju u fudbal ne bi trebalo da se mešaju u isti”, ovim rečima je trofejni stručnjak i novi selektor Nemačke Jirgen Klop prokomentarisao ponašanje Trampa i Infantina.
Što se tiče „vara”. Uvođenje „božanskog oka” nije doprinelo većoj regularnosti. Jeste, samo u slučajevima kada je sve jasno i bude dosuđen ofsajd od „dva ara”, ali spornih situacija ima čak i više nego ranije. Činjenica da se o nekim spornim situacijama „većalo” i preko deset minuta najbolje to potvrđuje. Primedbi na suđenje bilo je više nego ikad.
Na kraju još nešto. Politika je na najboljem putu da sahrani sport i u Srbiji. Vladajuća stranka je na čelo strukovnih saveza postavila ljude slične Infantinu koji se verni vlasti. Čvrsto stoje na njenom putu, a u sportu i klubovima koje vode često povlače pogrešne poteze. Aktuelno stanje u fudbalu, košarci, vaterpolu… to na najbolji način potvrđuje.
Možda se neki neće složiti sa ovim tekstom, ali staromodni ljudi kao ja misle svojom glavom i potpišu ono što pišu.
Milorad Bjelogrlić
