Nije napisao i objavio knjigu “Kako sam pobedio obojenu revoluciju” uprkos velikom interesovanju najvećeg dela sveta i njegovim svakodnevnim obećanjima da će to učiniti. Onda je pokrenuo sajt “Ko si bre ti” kako bi se obračunao sa korupcionašima i bahatim funkcionerima u sopstvenim redovima. Kad su krenule prijave protiv njega i njegovih najbližih saradnika, vrlo brzo je prestao da spominje sajt i sadržaj onoga šta stiže do njega.

Onda je odlučio da krene u kampanju pre raspisanih izbora i pokuša da ostvari neposredni kontakt sa narodom i svojim biračima. Uprkos organizovanim dočecima Ćacija širom Srbije sa plaćenim ulaznicama doživeo je fijasko. Suočio se sa velikim brojem nezadovoljnih ljudi koje je njegova vlast lagala i obmanjivala godinama. Nesposoban i nespreman da bilo šta reši pokrenuo je sopstveni podkast gde mu je prvi gost bio Muta Nikolić košarkaški trener.

Obećao je veličanstvenu posetu Novom Sadu, tvrdeći kako se ne boji, pa je, ipak, po ko zna koji put odustao. Posle Užica shvatio je da to ne ide baš tako, a pritom uz sve ucene, pretnje, kupovinu, ne može da skupi onaj broj ljudi koji bi pokazali kako i dalje ima većinu. Još se utvrđuje ko ima više otkazanih nastupa Krleuša ili on.

Šta god da uradi ne ide. Kontroliše sve medije, ali džaba. Počeo je po nekim podrumima da dočekuje i skuplja najvernije pristalice obećavajući da će na svojoj izbornoj listi imati više mladih nego SL. Tvrdi da neće da beži iz zemlje kad izgubi izbore, ali savremene zemunice odakle se oglašava kao da slute suprotno. Izbore je dosad odlagao mali million puta, ne bi bilo čudno da to opet učini, iako su njegovi mediji, kao i ruski, potvrdili saznanja iz njegovog okruženja da će izbori biti 25. oktobra. Ali, šta je njemu posle toliko izgovorenih laži da ponovo slaže. Posebno kad se toliko uplašio da to više nikakvi savetnici, ni oprobane medijske manipulacije ne mogu skriti. Drhti od ishoda, jer zna da stoji loše, a još više zna šta je sve sa svojim lojalistima radio proteklih 14 godina i do čega je doveo Srbiju. Pretnja i zastrašivanje da će oni koji dolaze uništiti Srbiju je besmislena sama po sebi, jer on ju je toliko ponizio, opljačakao i razvalio, da uskoro ako se ovako nastavi neće imati šta više da se uništi. Ko god da dođe.

Prestravljen od onoga šta ga čeka posle izgubljenih izbora počeo je da bulazni toliko da ga i njegovo najbliže okruženje posmatra zblanuto. Posebno kad kaže da će ga narod dizati u zvezde godinu dana pošto bude sišao sa vlasti.

Nema sumnje da će vreme njegove vlasti biti upisano crnim masnim slovima kao najstrašnije od kad Srbija postoji na ovim prostorima i da će biti primer kako ne bi smela da se ponaša nijedna vlast. Zbog toga će morati najpre da odgovaraju, a na njhovim primerima i adekvatnim kaznama koje budu usledile, vaspitavaće se buduća pokolenja, kako više nikad Srbija ne bi došla u ovakvu situaciju da ima izdajničku i nakaradnu vlast koja zarad ličnih interesa sprovodi njeno uništenje.

Da će biti lako – neće! Svedoci smo stvaranja jedinstvenog fronta i to protiv Studentske liste umesto protiv vlasti. Uz vlast, najveći deo opozicije uplašen za svoje privilegije i buduće delovanje, čini nešto zaista nezabeleženo u političkom delovanju. Za njih je bolje i važnije da naprednjaci ostanu na vlasti nego da studenti pobede. I očigledno su spremni na sve, kao i sama vlast da te svoje ciljeve i ostvare.

Jedini problem im je narod. A narod je već odlučio – Studenti pobeđuju!

Srđan Škoro