Kada je Srpski pokret Dveri još u decembru 2019. godine pokrenuo kampanju protiv migrantske politike aktuelne vlasti u Srbiji mnogi su se pitali da li nešto izmišljamo ili preterujemo. Danas kada je migrantska kriza jedna od najvažnijih tema evropske i svetske politike verujem da više nema takvih skeptika. To više nije samo pitanje radnih migracija, odnosno klasičnog pečalbarstva koje je bilo veoma zastupljeno i u našem narodu u 20. veku. Sada je to već jedan opasan svetski eksperiment masovnog preseljenja stanovništva, koji donosi brojne političke, ekonomske, kulturološke, bezbednosne i sveukupne civilizacijske izazove. Drastično menjanje strukture stanovništva u jednoj državi ima velike posledice po čitavo društvo.

Nema sumnje da je savremeni zapadni čovek, čije smo mnoge manire poprimili, već decenijama veliki konformista koji želi da što manje radi a što lepše živi. Tako savremeni Evropljanin po uzoru na Amerikanca ne želi više da radi slabije plaćene obične poslove već u te svrhe angažuje stranu radnu snagu. Zaista postoji problem nedostatka radne snage u brojnim branšama poput građevinarstva, ugostiteljstva, trgovine i raznih drugih, najčešće fizičkih poslova, ali to je samo deo istine o zapošljavanju migranata. Puna istina je da su današnji poslodavci bezobzirni i gramzivi jer dovode i zapošljavaju migrante kao jeftiniju radnu snagu od domaćeg stanovništva, ne vodeći računa o društvenim posledicama. A osnovna posledica je upravo smanjenje plata i dnevnica na našem tržištu u mnogim delatnostima. Dakle, nije razlog dovođenja radnika-migranata samo odsustvo domaće radne snage već i pohlepa privatnih preduzetnika koje podržava nenormalna Vučićeva vlast koja za strane radnike odobrava manje poreze i doprinose nego za domaće, što je čist primer diskriminacije. Umesto da bude obrnuto, da domaći radnik dobija povlastice i privilegije kako bi ostao da živi i radi u svom mestu i našoj državi – vlast i kapitalisti dovode strance koji dobijaju veća prava nego domaći radnici.

Upravo je Aleksandar Vučić lično glavni ideolog ovog projekta naseljavanja migranata u Srbiju. On je taj koji je hvalio Angelu Merkel i njenu politiku rešavanja problema slabog nataliteta uvozom migranata, odnosno predlagao naseljavanje praznih srpskih sela migrantima i dovođenja radnika iz inostranstva za domaću industriju. To je veliki politički, ekonomski, kulturološki i bezbednosni rizik po više osnova:
1) Smanjenje cene nadnice u Srbiji;
2) Povećanje stepena kriminaliteta;
3) Sukob različitih tradicija, vera i civilizacija;
4) Pravljenje migrantskih getoa u našim selima i gradovima;
5) Promena strukture stanovništva u Srbiji.

Vladajući režim je poodavno patentirao i još jedan vid izrabljivanja naših resursa, a to su međudržavni sporazumi kojima kupuju stranu podršku za svoju vlast, U pitanju su krajnje netransparentni arnžmani po kojima uzimamo kredite od stranih banaka i država za velike domaće infrastrukturne projekte, a onda te poslove dodeljujemo stranim firmama iz istih tih država koje su nam dale kredite, a oni dovode svoju radnu snagu. Mi na taj način ulazimo u dužničko ropstvo a da ne pravimo poslove za domaće firme i radnike, dok stranci dvostruko zarađuju: i na kreditima i na poslovima.

U novije vreme na mitinzima vladajuće stranke mogu se videti i migranti, što je još jedan razlog njihovog dovođenja u Srbiju. Sledeći korak je verovatno da se pretvore u naše državljane i sigurne glasove za one koji su im sve to omogućili. Ako naša korumpirana i bahata vlast ne razmišlja o posledicama već isključivo o svom interesu, obični građani Srbije treba da razmisle šta ih čeka ako se ovaj migrantski talas nastavi. Jer, više nisu u pitanju vrhunski lekari ili inženjeri iz inostranstva koji donose određeni stručni kvalitet u našu sredinu ili izbeglice iz ratom zahvaćenih područja kojima treba pružiti privremeno utočište, već uglavnom mladići od 18-28 godina nepoznatog identiteta koji predstavljaju bezbednosnu pretnju u svakom smislu. Naše granice trenutno su potpuno otvorene za razliku od Mađarske ili Poljske koje ne dozvoljavaju nikakvo naseljavanje migranata na njihovu teritoriju. Ne rade se ozbiljne bezbednosne provere onih koji ovde dolaze dok se širom Evrope širi problem migrantskih „država u državi”. Nasuprot tome, naše vlasti potpisuju razne aranžmane koji otvaraju mogućnost za dolazak novih hiljada stranaca u našu zemlju. Najveći problem može postati nečija ideja sa zapada Evrope da se od Srbije i Balkana u celini napravi kamp za prebacivanje svih onih migranata koje zapadnoevropske države ne žele na svojoj teritoriji, a to su po definiciji opasni društveni elementi koji su već imali problema sa zakonom. Nijedna evropska država neće nam poslati vrhunskog lekara iz Sirije ili informatičara iz Indije već lica koja su im pravila probleme i koja žele da sklone iz svoje sredine.

Srpskom narodu se ne može pripisati ksenofobija. Mi smo hrišćanski narod poznat po gostoprimstvu i čovekoljublju. Vekovima živimo sa drugim nacijama i verama, a stranci su uvek bili dobro došli kod nas. Mi smo narod izbeglica i znamo šta je stradanje i raseljavanje. Ali, to ne znači da treba da budemo naivni i slepi kod očiju. Savremena migrantska kriza je ozbiljna tema sa krupnim i dalekosežnim društvenim posledicama. Lako se može ispostaviti da su jedino ispravno postupili oni političari, narodi i države koji su zatvorili svoje granice bodljikavom žicom, spremni da u svoju zemlju puste samo onoliko migranata i samo one koje oni žele. Srbija danas nema ozbiljnu migrantsku politiku koja bi zaštitila naše nacionalne interese, kao što je nema ni u drugim društvenim sferama jer su na vlasti lažne patriote koje brinu samo o svom ličnom i stranačkom interesu. Zato je za svakog srpskog rodoljuba prioritet smena ove izdajničke i lopovske vlasti i dolazak na vlast suverenista i patriota kao što je danas slučaj u brojnim evropskim i svetskim državama, a onda će i pitanje migrantske krize biti rešavano na drugi i mnogo ozbiljniji način, sa ciljem zaštite domaćeg stanovništva i njegovog sveukupnog društvenog interesa.

Boško Obradović, master politikolog i predsednik Političkog saveta Dveri