Када је Српски покрет Двери још у децембру 2019. године покренуо кампању против мигрантске политике актуелне власти у Србији многи су се питали да ли нешто измишљамо или претерујемо. Данас када је мигрантска криза једна од најважнијих тема европске и светске политике верујем да више нема таквих скептика. То више није само питање радних миграција, односно класичног печалбарства које је било веома заступљено и у нашем народу у 20. веку. Сада је то већ један опасан светски експеримент масовног пресељења становништва, који доноси бројне политичке, економске, културолошке, безбедносне и свеукупне цивилизацијске изазове. Драстично мењање структуре становништва у једној држави има велике последице по читаво друштво.
Нема сумње да је савремени западни човек, чије смо многе манире попримили, већ деценијама велики конформиста који жели да што мање ради а што лепше живи. Тако савремени Европљанин по узору на Американца не жели више да ради слабије плаћене обичне послове већ у те сврхе ангажује страну радну снагу. Заиста постоји проблем недостатка радне снаге у бројним браншама попут грађевинарства, угоститељства, трговине и разних других, најчешће физичких послова, али то је само део истине о запошљавању миграната. Пуна истина је да су данашњи послодавци безобзирни и грамзиви јер доводе и запошљавају мигранте као јефтинију радну снагу од домаћег становништва, не водећи рачуна о друштвеним последицама. А основна последица је управо смањење плата и дневница на нашем тржишту у многим делатностима. Дакле, није разлог довођења радника-миграната само одсуство домаће радне снаге већ и похлепа приватних предузетника које подржава ненормална Вучићева власт која за стране раднике одобрава мање порезе и доприносе него за домаће, што је чист пример дискриминације. Уместо да буде обрнуто, да домаћи радник добија повластице и привилегије како би остао да живи и ради у свом месту и нашој држави – власт и капиталисти доводе странце који добијају већа права него домаћи радници.
Управо је Александар Вучић лично главни идеолог овог пројекта насељавања миграната у Србију. Он је тај који је хвалио Ангелу Меркел и њену политику решавања проблема слабог наталитета увозом миграната, односно предлагао насељавање празних српских села мигрантима и довођења радника из иностранства за домаћу индустрију. То је велики политички, економски, културолошки и безбедносни ризик по више основа:
1) Смањење цене наднице у Србији;
2) Повећање степена криминалитета;
3) Сукоб различитих традиција, вера и цивилизација;
4) Прављење мигрантских гетоа у нашим селима и градовима;
5) Промена структуре становништва у Србији.
Владајући режим је поодавно патентирао и још један вид израбљивања наших ресурса, а то су међудржавни споразуми којима купују страну подршку за своју власт, У питању су крајње нетранспарентни арнжмани по којима узимамо кредите од страних банака и држава за велике домаће инфраструктурне пројекте, а онда те послове додељујемо страним фирмама из истих тих држава које су нам дале кредите, а они доводе своју радну снагу. Ми на тај начин улазимо у дужничко ропство а да не правимо послове за домаће фирме и раднике, док странци двоструко зарађују: и на кредитима и на пословима.
У новије време на митинзима владајуће странке могу се видети и мигранти, што је још један разлог њиховог довођења у Србију. Следећи корак је вероватно да се претворе у наше држављане и сигурне гласове за оне који су им све то омогућили. Ако наша корумпирана и бахата власт не размишља о последицама већ искључиво о свом интересу, обични грађани Србије треба да размисле шта их чека ако се овај мигрантски талас настави. Јер, више нису у питању врхунски лекари или инжењери из иностранства који доносе одређени стручни квалитет у нашу средину или избеглице из ратом захваћених подручја којима треба пружити привремено уточиште, већ углавном младићи од 18-28 година непознатог идентитета који представљају безбедносну претњу у сваком смислу. Наше границе тренутно су потпуно отворене за разлику од Мађарске или Пољске које не дозвољавају никакво насељавање миграната на њихову територију. Не раде се озбиљне безбедносне провере оних који овде долазе док се широм Европе шири проблем мигрантских „држава у држави”. Насупрот томе, наше власти потписују разне аранжмане који отварају могућност за долазак нових хиљада странаца у нашу земљу. Највећи проблем може постати нечија идеја са запада Европе да се од Србије и Балкана у целини направи камп за пребацивање свих оних миграната које западноевропске државе не желе на својој територији, а то су по дефиницији опасни друштвени елементи који су већ имали проблема са законом. Ниједна европска држава неће нам послати врхунског лекара из Сирије или информатичара из Индије већ лица која су им правила проблеме и која желе да склоне из своје средине.
Српском народу се не може приписати ксенофобија. Ми смо хришћански народ познат по гостопримству и човекољубљу. Вековима живимо са другим нацијама и верама, а странци су увек били добро дошли код нас. Ми смо народ избеглица и знамо шта је страдање и расељавање. Али, то не значи да треба да будемо наивни и слепи код очију. Савремена мигрантска криза је озбиљна тема са крупним и далекосежним друштвеним последицама. Лако се може испоставити да су једино исправно поступили они политичари, народи и државе који су затворили своје границе бодљикавом жицом, спремни да у своју земљу пусте само онолико миграната и само оне које они желе. Србија данас нема озбиљну мигрантску политику која би заштитила наше националне интересе, као што је нема ни у другим друштвеним сферама јер су на власти лажне патриоте које брину само о свом личном и страначком интересу. Зато је за сваког српског родољуба приоритет смена ове издајничке и лоповске власти и долазак на власт суверениста и патриота као што је данас случај у бројним европским и светским државама, а онда ће и питање мигрантске кризе бити решавано на други и много озбиљнији начин, са циљем заштите домаћег становништва и његовог свеукупног друштвеног интереса.
Бошко Обрадовић, мастер политиколог и председник Политичког савета Двери
