Društveno-politički fenomen grupe građana nedovoljno je ispitan u domaćoj javnosti. Šta uopšte znači grupa građana, čemu ona služi, kako se formira i šta su njene prednosti i mane?

Ono što najpre treba konstatovati da je grupa građana pravno nedefinisana forma koja je uneta u izborno zakonodavstvo ali bez jasnije preciziranog statusa i širih mogućnosti političkog delovanja. NJena osnovna funkcija je učestvovanje na izborima i ona se javlja kao drugi način na koji određena grupa može uzeti učešće na bilo kom nivou izbora pored registrovanih političkih stranaka. Dakle, ako tako možemo reći, grupa građana ima predizborni ali ne i postizborni smisao. Ona se lako registruje za potrebe učešća na izborima, ali već po završenom izbornom procesu gubi dalji smisao. Grupa građana nema mogućnost praktičnog političkog delovanja posle izbora, odnosno zbog pravnog vakuuma koji postoji nisu rešene osnovne organizacione i finansijske stvari, pa tako grupa građana ne može da ima svoj žiro-račun i druge osnovne identifikacione brojeve, ne može da formira predizborne koalicije sa drugim grupama građana ili političkim strankama, finansije koje GG dobije prema izbornim rezultatima odnosno broju narodnih poslanika ili odbornika u parlamentu sleduju fizičkom licu koje može u potpunosti da ih prisvoji bez obzira što je samo jedan od osnivača dotične GG, i tako dalje. To su sve razlozi zašto su se pojedine relativno uspešne grupe građana raspadale, prelazile u formu političkih stranaka ili ostajale aktivne isključivo na lokalnom nivou bez šanse da urade nešto više.

Za ovih 35 godina obnovljene višestranačke demokratije u Srbiji postojale su mnoge grupe građana, ali uglavnom na lokalu. Veoma retko su se pojavljivale grupe građana koje su učestovale na pokrajinskim ili republičkim izborima jer je to mnogo zahtevniji teren za njih. Potrebne su mnogo veće finansije, veći broj potpisa podrške izbornoj kandidaturi, mnogo veća organizaciona forma da bi se takmičilo na višem izbornom nivou od lokalnog. Takođe su propali i brojni pokušaji ujedinjenja različitih lokalnih grupa građana u neku širu republičku platformu za zajedničko delovanje. Tek u novije vreme pojavile su se nešto organizovanije forme grupa građana kao što su Dosta je bilo, Kreni – promeni ili Mi – snaga naroda, ali su se i pred njima isprečili pomenuti izazovi sa kojima će se veoma teško izboriti.

Brojnim hroničarima i analitičarima savremene srpske politike nekako je promaklo da primete jedno svojevrsno izborno čudo koje se u formi grupe građana desilo 2012. godine. Naime, tada su o Đurđevdanu organizovani izbori na svim nivoima: od mesnih zajednica, preko izbora za odbornike u skupštinama opština i gradova, do izbora za poslanike u pokrajinskom parlamentu AP Vojvodine, republičkih izbora za Narodnu skupštinu i predsedničkih izbora. Tada se na svim ovim izbornim nivoima pojavila jedna nova politička opcija u formi grupe građana pod imenom Dveri. Dakle, Dveri su tada kao potpuno nove na političkoj sceni, a bez ikakvog iskustva učestvovanja na bilo kojim izborima do tada, uspele da registruju posebne grupe građana pod istim imenom i da se pojave na svim ovim izbornim nivoima u istom terminu. To znači da su se Dveri takmičile i na izborima za brojne mesne zajednice u Vojvodini, na više desetina lokalnih izbora gde je u svakom gradu formirana zasebna grupa građana pod imenom Dveri, kao i na tri najviša nivoa: pokrajinskim, parlamentarnim i predsedničkim izborima. To je podrazumevalo osnivanje svake pojedinačne grupe građana, skupljanje potpisa i odabir kandidata za svaku od tih kandidatura, pojedinačne izborne kampanje i organizaciju članova biračkih odbora u čitavoj Srbiji. Ovakav političko-izborni poduhvat nije se dogodio nikada ni pre ni posle 2012. godine i bio je moguć samo zahvaljujući ogromnom entuzijazmu čitave jedne nove političke generacije koja je stala iza Dveri, kao jedne potpuno orginalne organizacije koju su predvodili uglavnom ljudi koji se do tada nisu bavili politikom, nisu bili članovi političkih stranaka i nisu imali izbornog iskustva. Dveri su u formi grupe građana izašle i na prve naredne, vanredne republičke izbore 2014. godine, a onda su se 2015. godine registrovale kao politička stranka Srpski pokret Dveri, upravo iz razloga što ih je pravno nedefinisani status grupe građana limitirao u daljem radu i razvoju političke organizacije, koja je posle toga zabeležila brojne uspone i padove, što je posebna tema.

Savremene grupe građana su najčešće nešto drugo. Organizuju ih bivši članovi različitih političkih stranaka koji nisu uspeli kroz svoje matične stranke da dođu do izražaja pa pokušavaju da svoju političku karijeru ožive i nastave u novoj formi. Često se u javnosti predstavljaju kao antisistemske, antipartijske i nove političke opcije, što je sada popularno, iako se tako nikako ne mogu nazvati jer se radi o bivšim strančarima koji traže novu formu za svoje neostvarene političke ambicije. Nešto slično su postali i zborovi građana nastali u poslednjih nekoliko meseci opštenarodne pobune protiv aktuelne vlasti, koji su prigrabili organizaciju protesta na lokalnom nivou pokušavajući da se nametnu kao novi u politici, a – čast izuzecima – to uglavnom nisu. U pitanju su večiti aktivisti raznih političkih partija koji stalno menjaju stranke i grupe građana sa ciljem da ostvare svoje lične interese, sve sa nadom da će se u novoj formi zaboraviti njihova itekako sporna dosadašnja politička biografija.

Jedina novija, prava i masovna grupa građana koja je spontano nastala na nivou čitave Srbije i koja će kao takva izaći na sledeće vanredne republičke izbore jeste Studentski pokret, sa velikim šansama buduće Studentske izborne liste da značajno nadmaši izborne rezultate, organizaciju i domete Dveri, do sada najuspešnije savremene grupe građana u našem narodu, što im od srca i želimo. Najviše zato što su u svoj cilj postavili promenu ne samo vlasti već i kompletnog nakaradnog i korumpiranog sistema, što je bila osnovna ideja vodilja zbog koje su Dveri posle 12 godina delovanja u NVO sektoru i ušle u politiku. Vladajući sistem će sve učiniti da ih na tome putu zaustavi i spreči, kao što je bio slučaj i sa Dverima, ali se nadamo u snagu i potencijal nove generacije da dobaci mnogo više i napravi mnogo veći uspeh u borbi za opšte dobro nego naša.

Boško Obradović, master politikolog i predsednik Političkog saveta Dveri