Turneja predsednika Ćacilenda po Parizu i Kijevu pokazala je još jednom da na liniji Makron – Zelenski – Vučić postoji nešto više od protokolarnih susreta političara. Pre svega, međusobno se gledaju toliko zaljubljeno (pogledajte snimke) da to budi različite sumnje u prirodu njihovih odnosa. Još od vremena kad se Vučić javno hvalio kako ga je Makron vodio u svoju spavaću sobu, predstavljajući to kao jedan od svojih najvećih diplomatskih uspeha, postala je upitna ta nečuvena snishodljivost predsednika Ćacilenda prema prvom čoveku Francuske. Jer, osoba koja je dobila ključeve Bele kuće direktno od Trampa i slobodno se šeta po spavaćoj sobi francuskog predsednika, mora da je nešto posebno. To je izgleda nateralo i samog Zelenskog da promeni pristup Vučiću, ali i da još zaljubljenije nego ranije iskazuje svoju odanost Makronu. Shvatio je Zelenski odakle mu preti najveća opasnost i bez obzira što mu Vučićeva vlast redovno ispostavlja ogromne kontigente oružja i municije kako bi mogao da ubija što više Rusa, to mu nije dovoljno, jer hoće da ima Makrona samo za sebe. A ne da ga deli sa nekim Vučićem koji tom Makronu i Francuskoj omogućava da ima sve što poželi u Srbiji od aerodroma, preko fabrike za preradu otpada, do metroa i rafala… Za svoje očigledne međunarodne nestašluke nepriligođene godinama koje ima Makron, on redovno popije po koji šamar, bilo od supruge ili naroda. I sigurno je da se tada dodatno uznemire i unezvere Zelenski i Vučić, ali to je cena njihove ljubavi koju ne mogu više skriti od javnosti.
No, čitava papazjanija oko Vučićeve posete Makronu i Zelenskom je potpuno bačena u drugi plan pojavom pisma glumice Bojane Maljević koja je neukom srpskom narodu pokušala da objasni kakve nečuvene metode sprovode studenti u izboru kandidata za svoju listu, istovremeno odbijajući da bude deo iste, iako nije izabrana na njoj. Stvarno neverovatno. Čovek prosto poželi da napiše slično pismo recimo SANU i da im objasni kako ne želi da bude njihov deo, iako ga niko nije prethodno ni predložio za akademika. Ali važno je iskazati stav. Javnost je burno reagovala, oni koji stalno napadaju i prozivaju studente su Maljevićkino pismo dočekali kao melem za njihove napaćene duše, oni drugi su sa različitim epitetima i optužbama osudili ovakvo sumanuto ponašanje jedne osobe koja se javnosti predstavlja kao nekakva opozicija režimu. Valjda zbog svega toga, a najviše odijuma koji je iskazan prema njoj i njenom pismu, Bojana Maljević je otišla i korak dalje, opet optuživši studente zašto se njeno interno pismo bez njenog znanja obrelo u Vučićevim medijima.
Moram u ovoj kolumni podsetiti da ovo popularnoj glumici nije prvi put i da je imala slične ispade tokom protesta 1 od 5 miliona koji su trajali više od godinu i po dana u preko sto gradova Srbije. Tada joj je smetalo sve, od načina kako se protestuje, do čitave organizacije gde se ljudi bez ikakvog razloga izlažu i iscrpljuju po lošim vremenskim uslovima. Potpisnik ove kolumne u jednom podkastu na pitanje novinarke o izrečenoj kritici poznate glumice je izjavio “šta je koga briga da li je Bojana Maljević rekla ovo ili ono. Ljude to ne zanima, ni ovaj narod koji protestuje. To registruje, otrese i ide dalje… Mi znamo gde je naš put…”
To je, valjda, toliko pogodilo poznatu glumicu da mi se obratila preko tvitera gde tada nisam imao nalog rečima: “Gospodine Škoro, ne volim ovo što ću reći, ali da nije bilo mene na Tviteru i još par ljudi za Vaš slučaj se ne bi ni znalo. Među prvima sam vas podržala. Ali, Vi otresite, slobodno”. Danima smo bili tema Vučićevih tabloida gde su oni na svoj, vrlo prepoznatljiv način, tumačili šta je ko kome rekao i mislio, prikazujući to kao opšti haos koji vlada među protestatima koje danas zovu blokaderima.
Žao mi je što tada nisam imao prilike gde da se zahvalim Bojani na podršci koju mi je među prvima dala, pa to činim ovoga puta. Međutim, ono što je meni bilo čudno je kasnija odluka Bojane Maljević da se pojavi u Vučićevom Hit tvitu, na Vučićevom Pinku i to zajedno sa Vučićevom savetnicom Suzanom Vasiljević i braniocem Vučićevog lika i dela režiserom Gagom Antonijevićem. Takav iskorak bio bi prevelik zalogaj i za samog Jutku iz Brusa, a kamoli za jednu slobodoumnu umetnicu opoziciono nastrojenu.
I zato studenti otresite svakog ko vam se učini da ne može doprineti vašoj borbi za pravednijim društvom i promenom sistema. Drvo slobode se mora stalno ljuljati kako bi se došlo do nje. Do pobede.
Srđan Škoro
