Турнеја председника Ћациленда по Паризу и Кијеву показала је још једном да на линији Макрон – Зеленски – Вучић постоји нешто више од протоколарних сусрета политичара. Пре свега, међусобно се гледају толико заљубљено (погледајте снимке) да то буди различите сумње у природу њихових односа. Још од времена кад се Вучић јавно хвалио како га је Макрон водио у своју спаваћу собу, представљајући то као један од својих највећих дипломатских успеха, постала је упитна та нечувена снисходљивост председника Ћациленда према првом човеку Француске. Јер, особа која је добила кључеве Беле куће директно од Трампа и слободно се шета по спаваћој соби француског председника, мора да је нешто посебно. То је изгледа натерало и самог Зеленског да промени приступ Вучићу, али и да још заљубљеније него раније исказује своју оданост Макрону. Схватио је Зеленски одакле му прети највећа опасност и без обзира што му Вучићева власт редовно испоставља огромне контигенте оружја и муниције како би могао да убија што више Руса, то му није довољно, јер хоће да има Макрона само за себе. А не да га дели са неким Вучићем који том Макрону и Француској омогућава да има све што пожели у Србији од аеродрома, преко фабрике за прераду отпада, до метроа и рафала… За своје очигледне међународне несташлуке неприлигођене годинама које има Макрон, он редовно попије по који шамар, било од супруге или народа. И сигурно је да се тада додатно узнемире и унезвере Зеленски и Вучић, али то је цена њихове љубави коју не могу више скрити од јавности.
Но, читава папазјанија око Вучићеве посете Макрону и Зеленском је потпуно бачена у други план појавом писма глумице Бојане Маљевић која је неуком српском народу покушала да објасни какве нечувене методе спроводе студенти у избору кандидата за своју листу, истовремено одбијајући да буде део исте, иако није изабрана на њој. Стварно невероватно. Човек просто пожели да напише слично писмо рецимо САНУ и да им објасни како не жели да буде њихов део, иако га нико није претходно ни предложио за академика. Али важно је исказати став. Јавност је бурно реаговала, они који стално нападају и прозивају студенте су Маљевићкино писмо дочекали као мелем за њихове напаћене душе, они други су са различитим епитетима и оптужбама осудили овакво сумануто понашање једне особе која се јавности представља као некаква опозиција режиму. Ваљда због свега тога, а највише одијума који је исказан према њој и њеном писму, Бојана Маљевић је отишла и корак даље, опет оптуживши студенте зашто се њено интерно писмо без њеног знања обрело у Вучићевим медијима.
Морам у овој колумни подсетити да ово популарној глумици није први пут и да је имала сличне испаде током протеста 1 од 5 милиона који су трајали више од годину и по дана у преко сто градова Србије. Тада јој је сметало све, од начина како се протестује, до читаве организације где се људи без икаквог разлога излажу и исцрпљују по лошим временским условима. Потписник ове колумне у једном подкасту на питање новинарке о изреченој критици познате глумице је изјавио “шта је кога брига да ли је Бојана Маљевић рекла ово или оно. Људе то не занима, ни овај народ који протестује. То региструје, отресе и иде даље… Ми знамо где је наш пут…”
То је, ваљда, толико погодило познату глумицу да ми се обратила преко твитера где тада нисам имао налог речима: “Господине Шкоро, не волим ово што ћу рећи, али да није било мене на Твитеру и још пар људи за Ваш случај се не би ни знало. Међу првима сам вас подржала. Али, Ви отресите, слободно”. Данима смо били тема Вучићевих таблоида где су они на свој, врло препознатљив начин, тумачили шта је ко коме рекао и мислио, приказујући то као општи хаос који влада међу протестатима које данас зову блокадерима.
Жао ми је што тада нисам имао прилике где да се захвалим Бојани на подршци коју ми је међу првима дала, па то чиним овога пута. Међутим, оно што је мени било чудно је каснија одлука Бојане Маљевић да се појави у Вучићевом Хит твиту, на Вучићевом Пинку и то заједно са Вучићевом саветницом Сузаном Васиљевић и браниоцем Вучићевог лика и дела режисером Гагом Антонијевићем. Такав искорак био би превелик залогај и за самог Јутку из Бруса, а камоли за једну слободоумну уметницу опозиционо настројену.
И зато студенти отресите сваког ко вам се учини да не може допринети вашој борби за праведнијим друштвом и променом система. Дрво слободе се мора стално љуљати како би се дошло до ње. До победе.
Срђан Шкоро
