Prema najnovijem istraživanju mešovitog tipa portala Nacija, na osnovu uzorka od 500 ispitanika, na pitanje „Da li podržavate rad gradonačelnika Aleksandra Šapića?“ 67% ispitanika odgovara negativno, 19% odgovara pozitivno i 14% je neopredeljeno.
Istraživanje je sprovedeno na terenu, ali i onlajn između 22. aprila i 2. maja. Margina greške iznosi 3.5%, dok je nivo sigurnosti 90%. Ciljana populacija ovog istraživanja su bili punoletni građani Republike Srbije. Kada je reč o polnoj strukturi, muškarci predstavljaju 46%, dok žene čine 54% uzorka. Kada govorimo o teritorijalnoj rasprostranjenosti, 75% ispitanika dolazi iz urbane sredine, dok je 25% ispitanika iz ruralne sredine. Kada je reč o uzrastu, populacija između 18-34 godine čini 25%, populacija između 35-49 godine čini 28%, populacija između 50-64 godine čini 25%, dok populacija 65+ čini 22% uzorka. Kada govorimo o obrazovanju, ispitanici bez obrazovanja čine 1%, ispitanici sa osnovnim obrazovanjem čine 7%, ispitanici sa srednjim obrazovanjem čine 56%, dok ispitanici sa višim obrazovanjem čine 36% uzorka.
Na prvo pitanje „Koji od navedenih problema smatrate najvećim u gradu Beogradu?“ 37% ispitanika odgovara nedostatak parkinga i gužve u saobraćaju, 18% odgovara kanalizaciona mreža i lokalni putevi, 14% odgovara bezbednost dece i opremljenost škola, 13% odgovara kvalitet vazduha i nedostatak zelenila, 10% transparentnost grada i opštine, dok 8% odgovara nedostatak kulturnih i sportskih sadržaja. Na drugo pitanje „Da li podržavate studentske proteste?“ 66% ispitanika odgovara pozitivno, 23% odgovara negativno i 11% je neopredeljeno. Na treće pitanje „Da li podržavate rad gradonačelnika Aleksandra Šapića?“ 67% ispitanika odgovara negativno, 19% odgovara pozitivno i 14% je neopredeljeno.
Na četvrto pitanje „Da se lokalni izbori u Beogradu održavaju u nedelju za koga biste glasali?“ 60% ispitanika odgovara za opozicione stranke, 22% odgovara za vladajuće stranke i 18% je neopredeljeno (Bez neopredeljenih: 71-29%). Na peto pitanje „Da se lokalni izbori u Beogradu održavaju u nedelju za koga bi vaše komšije glasale?“ 57% ispitanika odgovara za opozicione stranke, 19% odgovara za vladajuće stranke i 24% je neopredeljeno (Bez neopredeljenih: 71-29%.).
Peto pitanje smatramo jako važnim i verujemo da odgovor koji smo dobili pokazuje da je naš uzorak ne samo reprezentativan, već i realan i pre svega nepristrasan. Odnos između vlasti i opozicije u četvrtom i petom pitanju ostaje identičan kada se oduzmu neopredeljeni – 71% za opoziciju i 29% za vlast. Ovo pitanje su osmislili pre više godina američki istraživači javnog mnjenja kako bi otklonili faktor „stidljivih glasača“, to su glasači određenih političkih opcija koji su manje skloni da se izjasne o tome koga podržavaju i zato se postavlja ovo pitanje kako bi se otkrila prava podrška neke političke opcije za koju se veruje da su njeni glasači „stidljivi“ (Primer: Glasači Donalda Trampa).
Na šesto pitanje „Da se lokalni izbori u Beogradu održavaju u nedelju za koga biste glasali?“ 36% ispitanika odgovara za koaliciju Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, 21% odgovara za pokret Kreni-promeni, 11% odgovara za pokret Ljubav vera nada, 8% odgovara za koaliciju Stranke slobode i pravde i Srbija centar, 7% odgovara za koaliciju Narodni pokret Srbije, Novo lice Srbije i Ekološki ustanak, 6% odgovara za koaliciju Demokratske stranke, Zeleno-levog fronta i Pokreta slobodnih građana, 5% odgovara za koaliciju Nove demokratske stranke Srbije i Pokreta obnove Kraljevine Srbije, 5% odgovara za pokret Mi snaga naroda, dok 1% odgovara za koaliciju Dosta je bilo i Narodne stranke. Treba imati u vidu da je margina greške 3.5% i da redosled za partije ispod dvocifrene podrške može biti drugačiji, kao i da se koalicija Stranke slobode i pravde i Srbija centar takođe moguće nalazi na dvocifrenom procentu zajedno sa pokretima Kreni-promeni i Ljubav vera nada. Odnos između vlasti i opozicije je 64-36%, nešto manja razlika nego u prethodna dva pitanja (71-29%) produkt je toga što se deo ljudi koji se u četvrtom pitanju izjašnjava da bi na lokalnim izborima podržao opozicione stranke, nezadovoljan ponudom opcija ili zbunjen velikim brojem istih, izjašnjava kao neopredeljen.
Na sedmo pitanje „Da se drugi krug direktnih izbora za gradonačelnika Beograda održava u nedelju za koga od dvoje kandidata biste glasali u drugom krugu izbora?“ ispitanici odgovaraju na sledeći način: 1.) Aleksandar Šapić (42%) ili Miloš Jovanović (58%) – broj neopredeljenih 49%; 2.) Aleksandar Šapić (36%) ili Savo Manojlović (64%) – broj neopredeljenih 40%; 3.) Aleksandar Šapić (44%) ili Nikola Jovanović (56%) – broj neopredeljenih 57%; 4.) Aleksandar Šapić (35%) ili Nemanja Šarović (65%) – broj neopredeljenih 40%; 5.) Aleksandar Šapić (29%) ili Dejan Bodiroga (71%) – broj neopredeljenih 32%; 6.) Aleksandar Šapić (53%) ili Biljana Đorđević (47%) – broj neopredeljenih 60%. Vidimo da u svim scenarijima pobeđuju kandidati opozicije izuzev u scenariju gde je protivkandidat Šapiću kopredsednica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević.
U tom scenariju broj neopredeljenih drastično raste među opozicionim biračima čak jedan deo bira da glasa za Aleksandra Šapića. Scenario koji uključuje Nikolu Jovanovića direktora Centra za lokalnu samoupravu je malo drugačiji, iako je broj neopredeljenih i dalje visok, on relativno glatko pobeđuje gradonačelnika Šapića, a visoka neopredeljenost je posledica uglavnom niske prepoznatljivosti, ali ne nužno i nezadovoljstva sa ovim kandidatom. Predsednik Nove demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović takođe pobeđuje Šapića u direktnom duelu nešto ubedljivije i uz značajno manji broj neopredeljenih ispitanika. Predsednik pokreta Kreni-promeni Savo Manojlović sa druge strane uspeva da apsolutno objedini biračko telo opozicije iza sebe, kako desne, tako i leve birače što možemo primetiti ako uporedimo njegov rezultat i kumulativan rezultat svih opozicionih pokreta i koalicija iz šestog pitanja. Kada je reč o predsedniku pokreta Ljubav vera nada Nemanji Šaroviću, on stoji malo bolje od Save Manojlovića, međutim on ne objedinjuje u potpunosti biračko telo opozicije, već se jedan deo levih birača izjašnjava kao neopredeljeni, dok kompenzaciju vrši izvlačeći određeni broj apstinenata, ali i uzimajući jedan broj birača vlasti. Na samom kraju, imamo bivšeg košarkaša Dejana Bodirogu koji sa najvećom razlikom ubedljuvo pobeđuje trenutnog gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića. On uspešno oko sebe objedinjuje biračko telo opozcije, izvodi apstinente i uzima veliki broj glasača vlasti.
Na osmo pitanje „Da li podržavate da se vrati direktan izbor gradonačelnika Beograda i drugih većih gradova u Srbiji?“ 78% ispitanika odgovara pozitivno, 10% odgovara negativno i 12% je neopredeljeno. Na osnovu nalaza našeg istraživanja, ali i istorije glasanja naš portal je sastavio projekciju kako bi, kada bi se danas održali lokalni izbori u svih 17 beogradskih opština, one glasale. Prema našoj proceni ukupno 11 opština bi glasalo za opoziciju, dok bi 7 glasalo za vladajuće stranke. S tim da bi sve centralne beogradske opštine glasale sa preko 55% za opozicione stranke, dok bi tesnu pobedu sa preko 50% opozicija ostvarila još u Lazarevcu. Kada je reč o opštinama u kojima bi vlast ostvarila većinu od preko 55% to su Grocka, Sopot, Barajevo, Mladenovac i Surčin, dok bi tesnu pobedu sa preko 50% vlast ostvarila još u Obrenovcu.
Nacija TV – Grad Beograd 2025.
