Da li možda pratite sport? Da li ste čuli da je Fudbalski klub Partizan dužan 60 miliona evra? Od toga 20 miliona evra državi na ime poreza, a koja ga usput finansira i hvali se time.
A, da li znate da Partizan godinama finansirate i vi koje nije briga? A, možda još i navijate za Crvenu zvezdu!
Ako meni ne verujete, pitajte Aleksandra Vučića. Jer to je i njegova zasluga. I dug i finansiranje!
Nemojte da mislite da su Vučelić i Vazura godinama jahali Partizan zato što su mnogo moćni. Ne, bili su moćni zato što su imali podršku onog koji je Partizanu plaćao licence da se sramoti po Evropi. Bili su moćni zato što su pristali da strepe da li će se Partizan na kraju sezone boriti i za drugo mesto.
U toj „borbi“ bili su spremni da unište Partizanovu školu fudbala, da kidnapuju klub, sramote se po Evropi, diletantski obavljaju transfere, naravno na štetu kluba i u svoju korist, dovodili su igrača bez pedigrea i staža samo zato što su im navijači menadžeri, podelili su tribinu zbog čega je povremeno dolazilo skoro do krvoprolića, žmurili su na bunkere i klanice na stadionu Partizana, koji su bili samo pedesetak metara od vrata u službene prostorije u koje su cezarovski ulazili svaki dan. Osim onog dana kada je par ljudi zaposlenih u klubu ili obezbeđenju umalo izginulo na službenom parkingu čuvajući glavu Miloša Vazure.
Užasna transfer politika, pokušaji potkradanja rivala, čak i na evro sceni, očajni rezultati, izostanak trofeja, svođenje kluba na nivo seoskog ligaša bez uticaja na terenu i fudbalskim organima…
To je bio Partizan za vreme Vučelića i Vazure.
U sudaru agresije i prostakluka, odnosno pravde i ljubavi prema klubu, stradali su kao i uvek pravda i ljubav.
„Primera radi, Vazura je svom kumu za svadbu kao poklon dao određeni procenat od transfera jednog igrača. Jednostavno, proglasio je kuma čovekom koji je učestvovao i doprineo da igrač bude prodat, i tako ga častio. To je sve u papirima Partizana!“, rekao je za Nova.rs svojevremeno profesor Vladimir Vuletić, koji je bio član uprave kluba.
Da je pravde sada bi trebalo dozvoliti Partizanu da raspolaže imovinom Milorada Vučelića i Miloša Vazure. Pa, kad klub spiska svu njihovu imovinu na loše transfere, kombinacije i šenlučenja, lepo kaže: „Jebi ga, ljudi smo, svi grešimo, ljudski je grešiti“.
I onda je 1:1.
Ne trebaju ni produžeci, ni penali.
Ali, toga neće biti…
I Mijatović zna da tako nije u Španiji, ali ipak izgovori: Nećemo sad, nemamo vremena da istražujemo ko je kriv.
Sad ozbiljno! Ko će da plati ovu svinjariju sa upravljanjem Partizanom?!
Popiješ, pojedeš i kažeš odoh ja… Smenili me, ljudski je grešiti. Pa, čekajte, nema to nigde više.
Meni je ok ako će to da plati Rasim Ljajić!
Nisam to, međutim, čuo jasno od njega.
U Srbiji svako može da ustane od stola i da kaže – pogrešio sam, praštajte, idem ja sada.
Ne, ne, plati pa idi. Jer znao si godinama šta radiš.
Elem, u Humsku je stiglo novo rukovodstvo na čelu sa Rasimom Ljajićem, Predragom Mijatovićem, Dankom Lazovićem. I sada čekamo da crno-belima procvetaju ruže…
S Milkom Forcan i Vojinom Lazarevićem.
Znamo svi i ko je Rasim i ko je Milka i ko je Vojin…
Ali, da se sada ne bavimo njima. U redu je da im damo šansu.
Šansu dajte i navijačima Partizana koji su odlučili sa se vrate na „Jug“.
I to rečima Duška Radovića.
„Deco vodite računa kako se ponašate na Jugu. Niste u školi.“
Tekst: Nova.rs
FOTOGRAFIJE: Butasport Printskrin
