“Ekspertska vlada”, studenti i EU

Kako građani naše zemlje komentarišu to što je predsednik Srbije (sa uzurpatorskim sklonostima) mandat za sastav nove vlade dao Đuru Macutu? Između ostalog kažu: „Vučiću tebi treba lekar, a ne Srbiji doktor na mestu premijera; pobrkao si lončiće“. Pri tome, očito, misle na psihijatra a ne na endokrinologa!

Politički autistično, kao da ne shvata da stvari ne može da vrati na prethodno stanje, Alek bez Kosova nastavlja po starom. Jednostrano natura ono što mu odgovara. Rezultat toga samo može da bude produžetak društveno-političke agonije. Posle dodatne štete koju će ova naša već napaćena zemlja pretrpeti usled tvrdoglavosti nosioca režima, on će sa opozicijom, studentima i profesorima – verovatno uz posredovanje nekih stranih faktora – morati da potraži kompromis koji vodi ka obnovi kakve-takve demokratije.

Vučić svojim tvrdoglavim potezima neće dobiti ništa drugo osim malo (neproduktivnog) vremena. Ali isto tako stoje stvari i sa Proglasom, delom opozicionih partija i nekim (manjinskim) studentskim centrima odlučivanja koji ih gorljivo podržavaju. Oni i dalje, kao da ne shvataju šta se oko njih dešava, iz petnih žila urlaju: „Hoćemo vladu nacionalnog poverenja“ ili, u drugoj varijantni, „ekspertsku vladu“.

Možda i njima treba psihijatar ako ne razumeju koliko je to iracionalno. Ako Vučić gura po svome ne obazirući se na negodovanje velikog dela naroda, šta znači održati okrugli sto ili nešto tome slično, te tu po ko zna koji put tražiti svoj model prelazne vlade? Ništa! Igrale se malo „delije“ na sred konferencijske sale, pa onda kud koji, mili moji.

Nema sumnje da je Plenum studenata Filozofskom fakulteta u Beogradu u pravu kada ističe da iza pomenutih priča o ekspertskoj vladi prikriveno stoje interesi nekih faktora koje „žele da zloupotrebe studentski pokret u stranačke svrhe“. Ali nije ni to najgore. Da ne ulazim po stoti put u to kakva nam je opozicija, najveće zlo je vlast. Ona vodi zemlju u sunovrat. Ovi što žele da je zamene iz redova parlamentarnih stranaka, za sada mogu samo da sviraju u diple, pa ih ne treba ni stavljati u isti rang sa Vučićem. Ako njegov uzurpatorski poredak pukne, lopta vlasti će početi da se kotrlja ulicama, pa ćemo videti šta će biti u nastavku. Sada je najbitnije da nju oduzmemo SNS kartelu.

Da je formiranje nekakve ekspertske vlade realan put ka smirivanju strasti, oduzimanju dela moći SNS oligarhiji i stvaranju uslova za poštenije izbore – makar je predlagali oni od kojih dobijam ospice – lično bih je podržao. Politika je veština mogućeg. Ali stvar je u tome što nam se ništa moguće ne nudi. Proglas i opozicija kukaju da im Vučić da ono što je već jasno da on neće da podeli sa njima. To rade ili što ne shvataju šta je lepim rečima i suzama moguće postići a šta nije, te im je potrebna pomoć već pomenutog doktora, ili stoga što su jednako samoživi kao i Vučić, pa koriste priliku da se promovišu, makar dobro znali da zagovaraju besmislice od kojih neće biti ništa.

Razume se da je poslednje slučaj. Nama, otuda, ne trebaju predlozi koje Vučić olako može da tretira, kako to naš narod kaže, kao „smrdljiv sir“, već da ga nateramo da počne da se ponaša razumno. Potrebno je pokrenuti novi talas velikih akcija, koje će dovesti do onoga što će ga zaboleti. To mogu samo studenti. Njima, bez obzira na to što se deo njih povezao sa EU lobističkim NVO koje su u funkciji „obojene evolucije“ (pogledati u vezi sa tim moj prethodni tekst), građani i dalje veruju. Većina studenata je ostala na autentičnoj nacionalno-demokratskoj liniji.

Iz tog razloga svrsishodno je da baš oni što pre inicijalno Vučića proglase za diktatora i zatraže njegovu ostavku (a onda da se tome pridruže drugi relevantni činioci). Onda je u narednom koraku važno pokrenuti permanentne demonstracije (uz podizanje šatora u kojima bi deo studenata i građana stalno boravio) ispred predstavništva EU u Beogradu te ambasada Francuske i Nemačke. Te sile, odnosno njihova unija, podržavaju srpskog diktatora i pomažu mu da se izvuče iz ponora u koji je upao. Bez njih je gotov!

To rade jer Francuzi od njega izvlače ogroman reket na osnovu kompromitujućeg materijala kojim raspolažu, a odnosi se na veze braće Vučić sa mafijom (Slučaj „Oskar“). Zbog toga Srbija od njih kupuje preskupe, nama nepotrebne, višenamenske borbene avione Rafal (skuplje od EKSPA u užem smislu), te se opredelila za francuski model metroa. Tu je i niz drugih poslova od kojih se novac sliva u Pariz.

Da pređemo na Nemce. Bez obzira na polovične političke promene u Berlinu (demohrišćansko preuzimanje kormila od socijaldemokrata koji će ipak ostati u vladajućoj koaliciji kao mlađi brat), on je i dalje nepromenjeno zainteresovan za izvođenje biološkog eksperimenta u Srbiji. Istrajava u otvaranju rudnika litijuma kod nas, ne zato što njega EU nema mnogo više nego naša zemlja, već stoga što ga još niko nije eksploatisao u relativno naseljenim zonama sa rekama i podzemnim vodama. Ako u Srbiji, kojim slučajem, ne bude izazvana ekološka katastrofa, onda će Nemci i Česi ući u takve rudarske polove. U protivnom, mi ćemo postati izolovani rezervat litijumskih nakaza!

Na rečeno treba nadovezati i to što su briselski evroatlantisti zainteresovani za preuzimanje naše vojne industrije, masovno angažovanje srpskih najamnija u Ukrajini ili na nekoj drugoj geopolitički neuralgičnoj tački, te za smeštaj kriminalu sklonih ili makar neproduktivnih migranata iz Afrike i Azije, koje će uskoro morati da deportuju iz EU a nije moguće vratiti ih kući. Zato, ali iz klasičnih vojnopolitičkih razloga sada kada su preuzeli NATO baklju, treba im što potpunija kontrola našeg prostora pa nastavljaju da igraju na beskrupuloznog ali za mračne radnje sposobnog Vučića.

Srećom, političari su jedno, a građani EU država drugo. Oni i dalje žive u iluziji da je Brisel rasadnik demokratskih vrednosti, a on makar delimično reaguje na njihove zahteve. To moramo da iskoristimo. Zato nam trebaju dve jasne stvari: 1) argumentovano proglašavanje Vučića za diktatora od strane plenuma, narodnih zborova, opozicionih partija, nevladinog sektora; i 2) pokretanje velikih akcija pritiska na EU, da sa njim obustavi saradnju ili pak da na njega izvrši efikasan pritisak (dovoljna je za to ozbiljna pretnja ličnim sankcijama i zamrzavanjem kapitala koji nije teško naći) da pristane na demokratizaciju zemlje.

Sve drugo je pucanj u prazno. Tek zatim ima smisla pričati o ekspertskom ili nekom drugom vidu privremene vlade. Pre toga išta nalik tome predstavlja samoživi lov u mutnom! Taj put već naših vrlih opozicionih političara i njihovih „ekspertskih“ saveznika – koji sada uz pomoć bliskih medija pokušavaju da otvore sezonu lova na one studente koji neće da im služe – a ne samo opskurnog Vučićevog režima. Njega treba bolno pritiskati sa ciljem sistemskih promena, a ne moliti da pristane na podelu vlasti i plena!

Dragomir Anđelković