Генерални контролор мисли и писане речи када је у питању ФК Црвена звезда доктор Звездан Терзић пре два дана је одржао конференцију за медије на којој је сумирао учинак његовог клуба у години која одбројава последње дане.
Изрекао је Терза гомилу епитета, похвала на рачун свог клуба, причао је о милионима зарађених евра његовог клуба, покушао је да одржи и једно мало предавање из економије… Додуше, не баш тако убедљиво, али за „Делије” је то био диван монолог њима најдражег спортског функционера, лидера црвено-белих.
Једини човек који је том приликом „сметао” доктору Терзићу је био новинар Спорт клуба. Морам да признам да одавно, а пишем већ више од четири деценије, нисам чуо ништа безобразније од докторове тврдње да је Никола Стаменић „мрзитељ“. Осим тога, први човек трофејног клуба изнео је низ којештарија на Николин рачун.
Није Никола Стаменић измислио да је доктор Звездан алфа и омега црвено-белих, а његов син Костадин Терзић потпредседник ОФК Београда. Новинар Спорт клуба није измислио ни да је Андреј Мркела спортски директор ОФК Београда, а његов отац Митар обавља исту функцију у Црвеној звезди.
Није Никола Стаменић измислио да Црвена звезда сваког лета, не за мале паре, доводи гомилу анонимних странаца од који само ретки задовољавају укусе навијача. Није Никола Стаменић измислио да је првак Србије чекао пет година на победу у Лиги шампиона. Није Никола Стаменић измислио да је првенство Србије најмање интересантно у Европи…
То су чињенице, а само Никола о томе пише и указује.
Својом умишљеном величином доктор Терзић је покушао да докаже недоказиво. Истина, сада су у новинарству, а богами и у стварности у моди полтрони, „бескичмењаци”, а најбоље пролазе људи који јавно исказују љубав према лидеру.
Они који су довели до такве матрице да је у српском фудбалу, а и друштву, све у реду, не могу бити ништа друго него саучесници. Тешко српском фудбалу, али и земљи Србији генерално док је тако.
Никола Стаменић је увек имао свој став, а став даје право на храброст. Није поштено да честити људи који имају своје мишљење и то напишу, остану под сумњом јер су други рђави. Сада ће гарантовано да се јаве, кажу и напишу шта мисле и они који не мисле ништа пошто за њих увек мисле други.
На крају усудио бих се да кажем једну реченицу. Без Николе Стаменића и сличних журналиста, који су нажалост у мањини, спортско новинарство би било луткарско позориште.
Милорад Бјелогрлић (Извор Спорт клуб)
