Учешће Црвене звезде у новом формату Лиге шампиона може да се окарактерише и само једном речју – неуспех! Елиминација такмичарских амбиција потписана је са шест пораза у седам утакмица, уз недопустиво лоша тимска и индивидуална издања на већини мечева.
Како је почела, тако је и завршила Црвена звезда Лигу шампиона – примањем голова на домаћем терену као да је пионирски тим.
Памтиће и Бенфика и ПСВ Маракану као место где су као ретко кад у Лиги шампиона почашћени головима, а екипа која их тако прима и не може да се нада пласману међу 24 од 36 екипа у Лиги шампиона.
Наслушали смо се прича од управе Звезде да су игре биле боље од резултата у Лиги шампиона. Све су то алиби анализе, које дефинитивно падају у воду кад тим прими три гола после корнера код куће.
Требало би Звездан Терзић и Марко Марин да се погледају у очи и кад следећи пут крену у серију ТВ гостовања и признају да нису направили тим за реализацију такмичарских амбиција.
Лига шампиона јесте тешко такмичење, али уз боље потезе у склапању тима могло се више од три бода, уз чињеницу и да тренер Милојевић није успевао да искорени јефтино примање голова.
Неуиграни у септембру, катастрофални у октобру у Милану и Монте Карлу, али опет са шансама да све исправе у новембру, децембру и јануару. Показали су наговештај да би то могло да се се догоди, међутим, пропусти из меча са ПСВ-ом остаће печат неуспешне мисије у Лиги шампиона.
Нико од Звезде није тражио ни очекивао да буде у врху табеле, али обавеза су била боља издања на домаћем терену у сусретима са Бенфиком и ПСВ-ом. Ту је пропуштена шанса да се до последњег кола води борба за пролаз у другу фазу.
Могло је и морало боље…
Текст: Спорт клуб
ФОТО: Фонет
