У суботу је одигран 177. „вечити дерби“ и, у најкраћем, већ виђено. Коначан исход (двојка) и 3+ (више од три гола) сам чак и ја погодио на тикету. На самом терену, који је опет у лошем стању, Црвена звезда је потврдила да је квалитетнији тим и да ће без већих проблема освојити још једну титулу.
Међутим, и на овом дербију видело се да у игри црвено-белих много шта још не функционише – релативно лако се долази у шансу за постизање гола, али је реализација забрињавајућа. Играчи средине терена се још увек међусобно траже (тражи их и Милојевић). Крунић је повређен, Елшник од сјаја до очаја, Хендел ће можда бити, али тренутно није појачање, исто важи и Бађа, млади Костов је још увек само таленат.
Највећи проблем, по мени, је ипак одбрана – не памтим утакмицу на којој Црвене звезда није примила гол. Не мали број, не само „стручњака“, тврди да је проблем „језичка баријера“. Наиме, ужу одбрану чине два Бразилца (Матеус и Родригао), Кореанац (Сеол) Јерменац (Тикнизјан) и Србин (Вељковић). Ништа боља ситуација није никада су на терену два Србина (Лековић уместо Родригаа). Проблем је изгледа у нечем другом, а на Милојевићу је да у најкраћем року открије у чему.
Када смо код „партизанове деце“, прво да разбијемо једну илузију – у стартној постави црно-белх у дербију био је скоро исти број „партизанових беба“ (Симић, Драгојевић, Угрешиновић и Трифуновић), и ђетића“ (Рогановић, Милић и Вукотић) плус два „ветерана“ (Милошевић и Јурчевић) и Јована Милошевића и Демба Сека. Дакле, нису то нове „партизанове бебе“ већ скуп младих и талентованх фудбалера који су на добром путу да постану добри, можда чак и врхунски фудбалери. Данас, видело се то и у овом дербију, они су „само“ талентовани.
Играчи нас нису изненадили на терену, нису ни навијачи на трибинама, а неће ни Фудбалски савез Србије. На северној трибини направљена је кореографија шеталицом и црвеним и белим заставицама око ње, а главна парола је „најјачи смо, најјачи“ – алузија на стару песму навијача Црвене звезде.
Многе је то асоцирало на нешто друго, поготову када су се са остале три трибине скандирало „ко не скаче тај је ћаци“, север је ћутао. Нем ће, не сумњам, остатити и ФСС. На југу је била велика бакљада, због дима је и судија Минаковић прекинуо утакмицу. Казна ће бити симболична (и платиће је сам ФСС) или ће, као што је то био случај на финалу Купа Србије у Зајечару Војводина – Црвена звезда, изостати. Већ виђено.
„Навијачима“ (оба клуба) је „неко“ објаснио да се на утакмицама које се играју под окриљем УЕФА (Европе) морају цивилизовано понашати, бакље морају остати код куће. Дивљање је дозвојено само на домаћој сцени, да не кажем режији.
Жива Векецки (Извор: Данас.рс)
