Тешко да нас у земљи Србији нешто може изненадити, јер смо се на све досад навикли, али је ипак изненађујућа била одлука новинара таблоида и прорежимских медија да оснују сопствено удружење.
Зна народ, што би рекао Вучић, ко су и шта су они, знају и они сами, па се поставља питање чему онда потреба да се групишу.
У новооснованој Асоцијацији новинара Србије (АНС) налазе се уредници и новинари Информера, Пинка, Курира, Српског телеграфа, Хепија, Прве… и осталих „угледних“ медија којима је истина релативна категорија, а објективност и непристрасност непознаница.
То нису медији, нити новинари, већ пропагандна гласила и слуге режима зарад огромног новца који добијају на конкурсима од државе и локалних самоуправа.
Не поштују новинарске постулате нити кодекс, а речник им је пун увреда и дисквалификација јер им се може, у овако устројеној држави где за изговорену лаж или вређање знају да неће одговарати. Или ће, евентуално, бити осуђени новчано за малу, њима безначајну цифру.
Посебан примерак те скупине је Драган Ј. Вучићевић, главни уредник таблоида Информер, који сад и преко своје телевизије толико вређа и псује политичке опоненте и друге угледне грађане, да вероватно нема огавности која постоји у српском језику, а да је он бар једном није изговорио.
„Кретен, олош, гњида од човека, распала морално политичка педер*ина…“ само су неки од епитета којима је „частио“ свог последњег имагинарног непријатеља, ректора Београдског универзитета.
Да не идемо уназад у историјат његовог бешчашћа јер је мало простора и времена да би се набројале све лажи, увреде и клевете које је власник Информера годинама просипао.
И сам је признао да не поштује Кодекс новинара Србије, исто као и његове колеге из АНС-а, а сада је члан удружења у чијем манифесту се потписници више пута позивају на тај исти Кодекс.
Кога они покушавају да заварају? Према извештају Савета за штампу, само током друге половине 2024. године, девет дневних новина са националном покривеношћу прекршило је Кодекс новинара Србије укупно 5.978 пута у 4.110 текстова. Од њих предњачи Ало са 1.605 прекршаја у 1.133 текста, затим Информер 1.314 прекршаја у 805 текстова, па Српски телеграф са 1.167 прекршаја у 701 тексту.
И сад ће њихови уредници и власници да нас уче шта је новинарство и да одређују ко је новинар, а ко “плаћеник”, “издајник” и “блокадер”, и шта су УНС и НУНС, јер су се углавном тиме бавили на оснивачкој скупштини. И да кукају о својој угрожености, док су новинари који поштују стандарде професије готово свакодневне мете претњи и напада.
Зашто им је уопште требало удружење то само они знају, али је, у крајњој линији, лепо што су се груписали и што ће њихови потписи, црно на бело, остати за будуће нараштаје.
Катарина Живановић (Извор: Данас.рс)
