Док врх Српске православне цркве са олтара позива на „разумевање, слогу и молитву једних за друге“, из сенке тих умилних речи настављају да избијају мрачне истине – нови случајеви сексуалног злостављања деце од стране свештеника. У ери све већег раскринкавања педофилије унутар СПЦ, овакви апели делују не као позиви на покајање, већ као покушаји прикривања. Као што су вековима знали – ако довољно дуго причаш о љубави и праштању, можда ће људи заборавити на зло које се дешава иза затворених врата.
Зашто би родитељи били опрезни?
Зато што црква, као институција, већ деценијама (ако не и вековима) показује образац заштите својих службеника по цену жртава. Зато што се верски ауторитет користи као најјаче оружје за стицање поверења – и манипулацију. Зато што деца васпитавана да “слепо слушају попа” постају лак плен. А онда, када проговоре, дочекује их зид ћутања, сумње и срамоте.
Када ауторитет постане злоупотреба
Свештеник није изнад закона. Није изнад морала. Није изнад истине. Али унутар институције која је навикла да своје „пере“ у светој водици и скрива одговорне иза мантија, чини се да се заборавља да је злоупотреба положаја – кривично дело. А када је жртва дете, то је злочин најгоре врсте. Бити духовни вођа подразумева највећу одговорност – а не највећи имунитет.
Доста је ћутања у име Бога
Колико случајева мора изаћи у јавност да би се нешто стварно променило? Колико деце мора проћи кроз трауме? И док се на служби цитирају Јеванђеља, у реалности се ћути, релативизује, опрашта злочинцима, а жртве проглашавају „преосетљивима“ или „лажовима“.
Не, доста је. Ово није позив на антирелигиозност. Ово је позив на одговорност.
Шта родитељи морају да знају и раде:
Поверите децу само онима којима заиста верујете – не само зато што носе мантију.
Учите децу да верују свом осећају – ако се осећају непријатно, то је важно.
Не гурајте децу у ситуације у којима морају бити насамо са ауторитетима.
Питајте, слушајте, верујте деци – чак и када је истина тешка.
Пријавите злоупотребе, јавно и институционално.
Црква мора да буде место истине – или ће изгубити сврху
Ако црква жели да поврати углед, мора сама да инсистира на истрази, транспарентности и санкцијама. Молитве не смеју бити изговор за ћутање. Покајање није довољно – потребна је правда. Ниједна институција, макар била и „света“, не сме стајати изнад закона и морала.
Док не дође тај дан, обавеза родитеља је једноставна – штитите своју децу, па и од оних који тврде да их воде ка Богу.
Бојан Јовановић
