Живот побеђује тишином

Понедељак. Свети Сава.

Изашао сам на Аутокоманду нешто пред 11:00 сати. Најављен протест у трајању од 24 сата почео је у 10:00.

Силан народ се окупио. Пристојан свет. Углавном млади људи. Ведри. Лепи.

Све околне улице су крцате људима. Од кружног тока на Аутокоманди, преко аутопута, па до Ветеринарског факултета; од доњег дела Карађорђевог парка, па до Јужног булевара и Устаничке улице. Жамор, прича и једна чиста и здрава енергија. Атмосфера која вас носи и уздиже. Манифестација доброте!

Преко пута Ветеринарског факултета налази се споменик који је Александар Карађорђевић 1848. године подигао у славу устаника изгинулих у ослобађању Београда 1806. године. То је први јавни споменик у Србији.

Аутокоманда се налазу на тромеђи три градске општине: Врачара, Савског Венца и Вождовца. Реке људи долазе из свих праваца. Ускоро је 11:52. Нестаје сав разговор, сваки рамор. Сви ћуте. Тишина. Тишина која нас, већ не знам који дан, подсећа да је људски живот јединствен и непоновљив и да га не можемо и не смемо убијати и уништавати. Живот је вредан. Свачији живот је вредан.

Ово су први јавни протести на којима живот побеђује тишином!

Шетам кроз масу младог света. Студенти и гимназијалци својим транспарентима показују завидну маштовитост и озбиљност. Види се њихова решеност и одлучност. Са њима су и пољопривредници. Дошли су својим тракторима. Стоје на мосту преко аутопута. Ту су и мотористи. Студенти су беспрекорно организовани. Ову акцију су осмислили машиници, али сви учествују. Свако зна свој сектор, где да стоји и која су задужења. Подигли су шаторе и имају спремљену воду и храну. Они који обезбеђују скуп и управљају организацијом носе жуте флуоросцентне прслуке. Неколико њих има мегафоне и усмеравају кретање људи и дају обавештења. Нема ни једног јединог, ни најмањег инцидента. Невероватно за оволики број људи. Сведочимо фестивалу радости. И љубави. Љубави према животу, према свом граду, својим колегама, својој земљи.

Одакле ова прекрасна деца?

Народ осећа ову дивну енергију и долази са свих страна да буде ту, да сведочи, да пружи подршку, да помогне.

Пекари су донели переце и деле свима. Бабе су направиле кифлице, палачинке, крофне. Ресторани су послали разна послужења. Мајке су спремиле кафу, чајеве и кувано вино у термосима. Цео народ се дигао на ноге и са узбуђењем и ужурбаним корацима долази до Аутокоманде да види ову лепоту и снагу наше земље. Да види ову будућност. Један старији човек у качкету дрхтавим гласом се обраћа првим студентима на које је наишао: “Хвала вам децо! Хвала вам! Хвала вам чији сте да сте и моји сте!”

Један фоторепортер намешта своју камеру и каже: “Мислио сам да овако величанствен догађај никада нећу видети” – узима своју камеру и бележи историју која се пише срцем ових дана.

Како се само оцртава понос на лицима свих. Како сам поносан на ову фантастичну генерацију.

Најлепше емоције се котрљају између људи, по улици. Лебде у ваздуху.

Нешто непоновљиво!

Одлазим до стана да узмем картонске чаше и кутије са чајевима. Свраћам на неколико места и враћам се на Аутокоманду око 21:00. Сад је још више света! Нема где игла да падне. Свечана атмосфера се наставља. Ту су и музичари, игра се одбојка. Смех, ведрина, песма. Ова младост жели да сутра буду срећни људи у својој лепој земљи, јер како на једном транспаренту пише “Какав ЦВ да напишем за бољи живот у Србији?”

Како је могуће да ови млади људи немају извесну будућност и да живе у земљи где је све превара и лаж? Наравно, осим њих.

Са друге стране друштвеног океана као да се налази Мордор. Шта год да допадне шака Саурону, то пропадне и увене. Угаси се. Нестане. Скоро све осим корупције и превара.

Ипак, све његове зле тактике, смишљене манипулације и ужасно глупаве оптужбе, одбиле су се о Студентски протест 2024/25. Као песак о стену.

Прво је обећавао испуњење свих захтева.

Па је обећа веће улагање државе у Универзитет.

Па је поређао неке празне регистраторе пред камере.

Па је обећавао лажне кредите.

Онда је онај његов Голум Смигл (Дјука) трљао дланове и самозадовољно величао вођу говорећи свима како је Саурон надмудрио студенте.

Али, џаба! Студенти га провалили. Студенти су га давно провалили.

Њих је чак и кринџ од оваквог председника државе.

Само су кратко дали две изјаве:

1. Захтеви нису испуњени.

2. Ниси надлежан!

Онда је скоро на свака 3-4 сата гостовао по разним телевизијама. Па је кренуо да напада студенте:

Ово су стране службе смислиле. Студенти су усташе. Студенти су алкохоличари. Нерадници…

Студенти кратко одговорише:

1. А сада да се ослободе све наше ухапшене колеге и да се ухапсе и казне они који су тукли и физички нападали наше колеге.

2. Ниси надлежан!

Шта ће, где ће, Саурон даде налог да пусте студенте и ухапсише неке споредне силеџије Орке. Кажу зли језици да је био нервозан и хипертезичан тих дана. Па је смислио још једну израелску фору: “Студенти хоће да ме смене. Желе да ми дођу главе. Ово није напад на мене. ово је напад на Србију!”. Па је чак натерао оног Малог да пред камерама опет љуби српску заставу. Шта ли ће све љубити?

Студенти га опет ставили на игнор!

У Саурону кипти све. Са свих страна почиње да кува. Орке извлаче паре из земље. На граничним прелазима страни цариници прегледају све кофере и ташне – тражи се новац који је годинама краден од грађана Србије и сада се извлачи из земље. Цопy-Пасте Кокеза варијанта.

Креће се у завршна спиновања: “обојена револуција” вичу Руси, протести су “руска школа” виче Гренел, треба нам литијум – кажу Немци. “Ја сам за дијалог” виче Саурон.

У међувремену председник државе је био још једно десетину пута на екранима наших ТВ апарата и сваки пут обећавао да ће баш тај дан да се достави сва документација за реконструкцију железничке станице у Новом Саду. Те документације изгледа има као у филму, односно боље рећи као у шпанској серији – све у наставцима и никад краја. И како свака серија крене да се емитује сви помисле “Е, сад је ваљда коначно то све”.

Сад нико не зна колико серија има у овом серијалу.

Док се дође до банковних налога за пренос милиона од реконструкције, на рачуне разних помагача режима и истакнутих чланова, проћи ће још обећања и видеће се још разне документације.

А онда дође дан након Светог Саве. Студенти траже истину. Добили су сломљене вилице.

Ноћу у Новом Саду, бејзбол палицама нападнути студенти. Неколико теже повређено.

28. јануара – паде Влада. Оставку даде и градоначелник Новог Сада.

А студенти су само тражили да се ухапсе и осуде они који су криви због пада надстрешнице у Новом Саду и смрти 15 особа. Како је тешко издвојити из система зла само један мали део. Како је тешко из мозаика српске несреће извући само једну пазлу. Како је све повезано… Цементом везано. Грађевинским коруптивним цементом марке АВ-Стартинг.

Да ли је пала прва домина у низу? Да ли је извучена карта у темељу куле од карата?

То зна Вучевић