Жедан несреће

Огромна енергија, незамислива и до сада непојмљива енергија младости, темељно се раширила Србијом.

Полагано, без оптерећења, без наметања, природно и неопходно. Једна искрена љубав према животу, људима и отаџбини. Народ је жељан лепих догађаја, оптимизма и заједништва, зато је са великим емоцијама дочекивао и поздрављао студенте који су пред све нас извукли најбоље и најлепше људске особине које красе овај народ. То се сада јасно види, људи су схватили да сами могу да стварају свој живот и живот своје државе. Друштво је удахнуло пуним плућима укус слободе, солидарности и правде. Дошло је до квалитативне промене и у људима и у друштву. Ствара се јавно мњење које до сада нисмо имали. Јавно мњење које стоји на искрености и истини. Више ништа неће бити исто. Више се ништа не може вратити на старо. Ових дана се прави вододелница прошлости и будућности. Прошлост наметнутих личних фрустрација, као носилац општег зла и будућност позитивног система вредности и одговорности, као темељ општег добра.

Како је дошло да необјашњивог таласа младалачке буне?

Врло једноставно. То су деца која су одрастала у тешким временима, времену најгоре и најсуровије првобитне акумулације капитала модерног доба, у времену где један насилник вреди више него три паметна, у времену где се знању подсмевало, а комбинацијама одавала почаст, у времену где је закон у подруму, а превара и корупција на славској трпези. Младост Србије је видела да ту нешто озбиљно недостаје. Недостаје хуманост, некакав ред и смисао. Један искрен однос према животу, живот у складу са етиком. А где је у свему томе труд, однос једних према другима. Где је у свему томе човек?

Нису ова деца одрастала на лажима Дневника РТС-а и глупостима са Пинка и Хепија. Ова деца су створила свој свет, свој начин комуницирања, свој систем вредности. Испод радара машинерије зла утемељила се доброта и осећај за истину. Ова деца су чист и јасан доказ каква би Србија била да нема овог мрачног система уцена, подвала, насиља, лажи, бахатости, превара, криминала и корупције. А корупција није само украден новац на неком пројекту и реконструкцији. Корупција је најгоре могуће зло које може да задеси један народ и државу.

Термин „корупција“ први је користио Аристотел. Потом и Цицерон. Корупција значи подмитљивост, поткупљивост, поквареност. У буквалном значењу цорруптио/коруптиван значи „потпуно сломљено“. А шта се подразумевало у то античко време кад је нешто потпуно сломљено? Сломљен је систем власти и управе, напуштене добре навике, сломљен позитиван систем вредности, грубо нарушена једнакост пред законом, затворена група људи која узурпира власт и ломи сваку наду да се вреднује знање, труд, рад, поштење; Данас је сломљена правда, право на информисаност, нарушена и сломљена слобода. Сломљена је етика и једном речју сломљено је све што представља добро и законито.

Постоји административна, финансијска, информативна, бела, сива, црна, децентрализована, централизована, па чак и званична корупција. Помоћне технике су застрашивање, преваре, уцене, па и убиства. У корупцији се тргује свиме: документима, информацијама, пословима, новцем, људима, животима, па и државом. Сигурне будућности нема, а грађани се ничему добром не могу надати. Последице су увек трагичне. Ми смо нажалост видели све.

Ето, у таквим околностима је расла и стасавала наша младост, наша омладина и студенти.

Насупрот свим добрим вредностима које прокламују, за које се боре и које проносе свуда где се нађу, студенти показују све оне особине које су немогуће да опстану у коруптивном друштву: одговорност, солидарност, трпељивост, знање, креативност, духовитост, смисао, љубав… Љубав не може, не да опстане, него не може да се прими и заникне на тлу корупције. То је просто немогуће. Вредности и захтеви које студенти траже неспојиви су са системом корупције – просто је неизводиво. Просто не може. И сад је ваљда јасно откуд толико опирање и батргање недостојног председника државе да испуни студентске захтеве. Па само први студентски захтев је директна оптужница за Вучића, јер у овој његовој корупцији зла буквално су сви повезани. Он, Брнабићка, Мали, Вучевић и стотине других сатрапа и сателита. Он је такав систем годинама намерно правио: ја теби место судије – ти обезбедиш да застари случај „Мекларен“, ја теби место јавног тужиоца – ти подижеш оптужнице и радиш истраге само које ја одобрим, ја теби посао изградње аутопута, ти мени 200.000.000,00 евра…итд, итд, итд. Ја теби диплому и место у неком предузећу, а ти за мене радиш све што ти кажем… Претерало се. Младе генерације неће да раде како им неко нареди, а поготово не да им наређује ОН.

Та количина лагања, вређања, лупетања није виђена ни у једној држави до сада. Никада, Ни Нерон, ни Флавије нису толико измишљали и лагали. Једна од последњих бравура лажи у покушају застрашивања је „цитирање члана 308. и члана 309.“ Устава Србије који уопште не постоје. Устав Републике Србије има 206. чланова. Насилно привођење и уцењивање млађих људи из разних општинских управа по Србији, да дођу и дрежде у Пионирском парку и да глуме студенте, који су стављени под команду насилника који им дословце наређују „А сада певајте ј.б.ну српску химну!“ је пример бешчашћа и покварености. Застрашивање целокупне јавности крвавим догађајима, контрареволуцијом, тероризмом је злочин и директно кривично дело. Довлачење трактора, и камиона за 15. март, довлачење криминалаца и батинаша, јавна обраћања где инсинуира своје убиство може само да говори потпуно неодговоран човек, коме уопште није стало ни за људе, ни за друштво, ни за државу. Отворено јавно лагање да је полицајца у цивилу у око ударио студент са боксером, упркос видео снимцима где се јасно види да је то урадио (вероватно случајно) његов колега из жандармерије је такође кривично дело. И тако сваки боговетни дан.

Жедан туђе крви. Вампир са Андрићевог венца. До сада су нам свима вратови поплавели од менталног, психичког, вербалног и невербалног насиља овог инспиратора српске корупције. Само још да крене да гризе за вратове (нешто од тога је већ осетио занемоћали Ивица Дачић на недавној конференцији за медије). Огрезао у стање крвничке свести, жели и призива сукобе по сваку цену. И полако пада у очајање. Схвата да тога неће бити.

Нервозан је јер пред собом види потпуно другачију Србију. Србију која не наседа на његове  зајапурене говоре без смисла, претње ради претњи, предратну, ратну и поратну реторику. Човек рата и хаоса, само у несрећама може да опстаје, а појило за несреће је овога пута празно. Зато га и боли игнорисање наше паметне омладине, јер он заиста није надлежан, колико год се трудио да буде у центру пажње. Једна болесна потреба да све од њега зависи, да све од њега почиње и да свима подвикује, наређује и да свима све објашњава. Захтеви, људи, студенти и догађаји, сви га заобилазе. Непотребан је. Постао је озбиљан терет. Укорењени део проблема.

Колика је то несрећа за једну земљу, да овакву младост проглашава руљом и плаћеницима. На духовитост шаљеш жандармерију, на достојанство испумпане насилнике, на просветне раднике полицију у цивилу. Не иде то тако.

Зато је срећа што у стварности ових младих људи ОН не постоји. Браво децо!

15. март. ће бити манифестација слободе и солидарности, али и почетак новог и много бољег доба ове напаћене земље. Народ из свих крајева Србије у Београд ће донети радост. Против тога се не може и не треба борити. Толика количина енергије и маса људи натераће државне послушнике да спусте штитове и прихвате стварност – Србија постаје модерна држава. Заједно треба да је уредимо. Биће то пример како народ који је јединствен и солидаран ствара своју државу по мери вредних људи који граде своју срећу. Грађани који стварају земљу одговорности.

Нико није веровао да ће се без рата Британско царство повући из Индије. Да ће без метка пасти Берлински зид. Да ће доћи до мирних промена у Црној Гори.

Једно је шта предметна институција жели и прижељкује, а сасвим друго шта ће се догодити – Милетина буна 21. века.

Видимо се!

Миодраг Гавриловић