Много је озбиљних аргумената зашто на ванредним изборима треба подржати Студентску изборну листу, а не правити уобичајене страначке комбинације. Ево неколико њих:

СТУДЕНТИ СУ ТО ЗАСЛУЖИЛИ

Ако је неко протресао не само владајући режим већ и комплетан систем, ако је неко вратио осмех на лице људима у Србији и наду у политичке промене, ако је неко показао и храброст и креативност и спремност на жртву – онда су то Студенти у блокади. Зато заслужују да добију наше поверење да ову борбу предводе до краја онако како су они то осмислили.

ЈЕДНА ЛИСТА ПРОТИВ ЛОЈАЛИСТА

Комплетна власт ће се наћи на једној изборној листи да би на тај начин покушала да сабере сваки преостали глас. Да би се створила референдумска атмосфера и поједноставио избор за сваког бирача у Србији, да би свакоме било јасно да бирамо између СВИ МИ ИЛИ ОНИ, потребно је да постоји само једна и јединствена опозициона изборна листа. Како год да је страначка опозиција направи та листа не може да победи власт (да смо то умели урадили бисмо до сада), али ако ту изборну листу која ће изаћи на мегдан владајућем режиму саставе и подрже Студенти у блокади – она може да победи, из простог разлога што су студенти данас носиоци новог духа и снаге за политичке промене, што им се верује, што власт нема начина да их медијски компромитује иако су све покушали, што су се мудро оградили тиме што немају лидера и што – једноставно речено – младост увек побеђује.

НОВИ ЉУДИ

Дуго се у народу могла чути кукњава да су на политичкој сцени само стара и истрошена лица, што је тачно (част изузецима), и да нам треба нових људи у политици. Студентска листа је управо то: отварање простора да у Скупштину уђе велики број потпуно нових и нестраначких људи који се никада нису бавили политиком. То се неће десити кроз већину постојећих странака које само рециклирају личности које се већ дуго баве политиком. Нови људи ће донети нову енергију, нове идеје и омогућити будуће ресетовање читавог политичког система у Србији.

ПОЗИТИВНА СЕЛЕКЦИЈА

Нови људи у политици нису решење ако то нису најбољи међу нама, и то из различитих професија. Да то не буду само професионални политичари већ и стручњаци из различитих бранши и да се Народна скупштина отвори за много већу партиципативну демократију него што је то био случај до сада. Да видимо више представника села и пољопривреде, удружења ратних ветерана, предузетника, универзитетских професора, успешних спортиста… Да разбијемо страначке монополе који су заблокирали нашу политичку сцену и отворимо конкуренцију за неке следеће идеолошке и програмске изборе кад сменимо ову власт. И да се не зауставимо само на смени власти већ да темељно мењамо читав накарадни систем.

Све што је овде написано речено је добронамерно. Да ли ће Студентски покрет, после свега што су креативно и успешно извели у протеклом периоду, имати памети и среће да изврши најбољу могућу позитивну селекцију кандидата за народне посланике за изборну листу иза које ће стати – велико је и тешко питање, али ја верујем у њих. И до сада су имали великих испита и успешно су их савладали, па се надам да ће и овај завршни, дипломски рад. Важно је напоменути да то не зависи само од њих већ и од самих будућих кандидата за народне посланике са Студентске листе који треба да буду на нивоу и да ни на који начин не изиграју или не злоупотребе студентско поверење. Верујем да ће студенти приликом одабира кандидата водити рачуна да не предлажу идеолошке екстреме и по било ком основу проблематичне биографије јер ће они обојити читаву изборну листу и дати материјал режимским медијима. Са друге стране, и од нормалних, умерених и угледних људи који ће се наћи на Студентској листи сасвим отворено треба тражити и обавезати их на неки начин да своја идеолошка мишљења и друга паметовања оставе за време после пада актуелне власти када сви, па и они, буду могли потпуно слободно да их кандидују на неким следећим изборима.

Бошко Обрадовић

Иако ови сви аргументи, по моме мишљењу, стоје и претежу у односу на друге, нисам сигуран да ће их страначка логика и интерес у опозицији прихватити. Моје искуство бављења политиком у претходних 14 година јесте да код страначких људи, посебно у врху, претежу искључиво голи страначки интереси. Очекујем да ће опозиционе странке избећи подршку Студентској листи и соло потрчати на ванредне изборе, што и не би било толики проблем када би имали памети да се саберу у једну или две опозиционе колоне, па да онда наступе у ширем договору са Студентском листом. Ако не дође ни до јединствене најшире подршке Студентској листи нити до обједињавања страначке опозиције у још једну или две изборне колоне, то говори не само да су у питању најгоре партијске интересџије већ и продужене руке БИА и владајућег режима са задатком да се што више разбије фронт против власти. Постојање 10-20 различитих изборних листи одговара једино режиму који рачуна да ће тако многе листе остати испод цензуса а њима у случају да освоје највише гласова припасти додатни посланички мандати. Ту и лежи највећа опасност ванредних избора: да власт изгуби у гласовима а победи у мандатима. Да до тога не би дошло, ето још једног аргумента зашто треба подржати Студентску листу и не експериментисати са било каквим другим изборним листама.

Бошко Обрадовић, мастер политиколог и председник Политичког савета Српског покрета Двери