Српска православна црква (СПЦ) данас више личи на корпорацију него на духовну заједницу. Уместо да шири хришћанске вредности, љубав, понизност и веру, СПЦ се све више претвара у машину за профит, манипулацију и очување сопствене моћи. Њена улога у друштву све више подсећа на политичку организацију, а све мање на верску институцију.
- Корпоративизација вере
Многи манастири и црквени објекти постају комерцијални центри, туристичке атракције, продајна места за „свете предмете“, и места на којима се, под маском вере, убира озбиљан новац. Примера има много – од продаје „чудотворне“ воде и уља, до наплате за „благослове“, све уз тиху подршку државе која затвара очи пред нелегалним токовима новца.
Манастир Тумане је један од најочигледнијих примера овакве праксе. Људи у потрази за спасом и исцељењем долазе у огромном броју, остављајући новац, наду, а понекад и здрав разум. Уместо духовног смирења, често добијају манипулацију емоцијама, празна обећања и „бизнис духовности“. Чланак који детаљно осветљава ову праксу можете прочитати овде.
- Клер не верује у оно што проповеда
Један од најочигледнијих доказа лицемерја је начин живота и смрти високог клера СПЦ-а. Док обичним верницима проповедају скромност, одрицање и веру у Божју промисао, сами се лече у најскупљим болницама, путују приватним авионима и умиру под негом какву просечан грађанин никада неће добити.
Погледајмо чињенице:
Патријарх Павле – преминуо на ВМА
Патријарх Иринеј – преминуо у ВМЦ-у
Митрополит Амфилохије – болница у Подгорици
Епископ Милутин, Атанасије Јевтић, Лаврентије, Николај – сви преминули у болницама
Ако заиста верују у чуда, исцељења и божју милост – зашто не умиру у манастирима, са иконом у руци, под свећом и молитвом и освећеним уљем из кандила,него под инфузијом и у пратњи најбољих лекара? Зато што ни они не верују у оно што проповедају. Зато што је СПЦ данас – фирма. А фирма не верује, она калкулише.
- Политичка и безбедносна веза
У позадини СПЦ стоји чврста спреге са политиком и деловима безбедносних структура. Црква не само да не критикује власт, већ је често њен највернији савезник. Од блискости са бившим режимима до данашњих тихо договорених финансирања из буџета – СПЦ опстаје захваљујући новцу грађана, од којих многи ни не припадају тој цркви.
У земљи где болнице немају основна средства, школе се распадају, а грађани преживљавају с минималним примањима – милиони се издвајају за луксузни живот црквеног врха.
- Изгубљено поверење и духовна празнина
Према истраживањима и трендовима, поверење у СПЦ опада. У неким анализама, једва 3% становништва Србије активно практикује веру кроз СПЦ. Многи се окрећу другим облицима духовности, или једноставно – престају да верују. Не зато што су „безбожни“, већ зато што не налазе Бога тамо где би Он морао бити присутан – у цркви.
Духовност је замењена церемонијом, молитва маркетингом, вера – национализмом, а свештенички позив – каријером.
Српска православна црква, каква данас јесте, не заслужује ни слепу веру, ни државни новац. Државе које себе зову секуларним немају шта да финансирају из буџета институцију која се понаша као приватна корпорација. СПЦ би морала да се издржава искључиво од својих верника, донација и сопствених средстава – као што то чине бројне друге верске заједнице.
Докле год држава спонзорише раскош и лажну духовност, дотле ће вера бити оруђе манипулације, а не ослонац људима.
Бојан Јовановић
