Доналд Трамп је нови стари председник Сједињених Америчких Држава.  Славље и радост Трампових присталица широм САД.  Међутим, није се само славило преко баре. Атмосфера славља, радости и олакшања осетила се и међу Србима, пре свега оних који иоле прате политичка збивања у Америци и свету. Видело се то по много чему. Коментари по телевизији од стране водитеља и гостију у емисијама, наслови по порталима и штампи, свакодневни разговори међу људима по угоститељским објектима, мимови по интернету, постови по социјалним мрежама, плакати који су осванули сутра дан по српским градовима, били су јасни показатељи ко је био српски фаворит у политичком рату који је поделио америчко друштво.

Није само јавност била задовољна, нити обичан народ по кафанама. Међу првима који су честитали Трампу био је и председник Србије Александар Вучић, у Европи је то урадио одмах после Виктора Орбана. Гледајући онако са стране изгледало је као да је ова честитка Вучићу пуно дража и искренија од оне које је пре четири године упутио Џозефу Бајдену. Додатно, Вучић се после пар дана поново огласио и рекао како је већ имао разговор са Доналдом Трампом и како га је позвао да посети Србију, навео је да је нови председник Америке изузетно захвалан на подршци коју је добио од српског народа, као и да је Србија земља где је подршка за избор Трампа за председника била убедљиво највећа у Европи. Не прича то Вучић случајно, према Галуповом истраживању које је урађено за месец октобар највећа подршка избору Доналда Трампа за председника  на подручју Европе била је у Србији и износила је 59% анкетираних на репрезентативном узорку. Друго истраживање које је радио сајт ,,Еуропе елецт’’ сумирао је резултате више анкета и по њој подршка Трампу за избор у Србији била је још већа односно 67%.

Радост српских функционера се није зауставила ту већ се прелила и преко Дрине где је најгласнији у слављу био Милорад Додик. Додик је објављивање резултата са гласачких места прославио са музиком, послужењем, и МАГА качкетом који је носио на глави, и све то са објавама на социјалним мрежама. Слично расположење није забележено у Сарајеву, али ни у политичким центрима осталих делова бивше нам заједничке државе.

Одакле оволика подршка и емоције према новоизабраном  председнику Америке? Зашто Срби воле Трампа?

Прво што ми пада на памет јесте наслеђе Демократске странке у Америци када је реч о дешавањима из деведесетих година. 

Трампу је скоро ево деценију у САД главни противник читава Демократска странка и њен естаблишмент. По трећи пут узастопно се са њеним кандидатима сукобио у великом финалу америчке политике.

Демократску странку у Америци многи данас називају странком рата. Срби су то осетили на својој кожи. Владавина Демократске странке и Била Клинтона на челу САД у времену деведесетих година прошлог века  донела је српском народу један од најтежих периода у његовој целокупној историји. Почело је са дипломатским лицемерјем и бахатошћу, као и наоружавањем наших непријатеља, завршило се са бомбардовањем Савезне Републике Југославије и отимањем дела територије. Претходно је бомбардован српски народ у Републици Српској. Уз све то изгладњивање путем санкција, претње и уцене од стране људи из тадашње администрације коју су чинили кадрови Демократа на челу са Билом Клинтоном.

Не само да је прва асоцијација међу Србима на помен Демократске странке у Америци,  тај страшан период, већ су њени првоборци били директни противници Доналду Трампу у њиховим политичким окршајима. Хилари Клинтон, супруга од Била Клинтона, треба ли шта друго навести? Џо Бајден, сенатор из Делавера, познат као пријатељ свих српских непријатеља и непријатељ народа који је изабран да буде главни реметилачки фактор на Балкану и Европи у периоду оглашавања новог светског поретка. У мржњи и запаљивим говорима против Срба деведесетих година ретко ко је Бајдену могао да парира.

Трамп је Хилари Клинтон победио и онемогућио јој да у њеном последњем покушају дође до председничке фотеље. Од Бајдена је изгубио, мада то после није признао као ни многи од његових симпатизера и бирача. Трамп и његове присталице кажу да је било малверзација са гласовима и то великих. Демократска странка је узвратила да је Трамп одбијањем да призна изборне резултате угрозио уставни поредак и демократију Америке. Није остало само на речима већ су против новог старог председника покренути и бројни судски поступци а тражило се и да му судови забране нову кандидатуру. Коме су Срби поверовали није тешко проценити.

Једног директног саучесника у злочинима против Срба је нокаутирао, другог је натерао да крвари. Хилари је решио. Видели смо је поражену. Од Бајдена је изгубио али га је натерао да пати. Да ли је можда кроз свој пораз Доналд Трамп у ствари начинио Бајдену највећу личну и политичку штету тако што је стари политички вук демократа морао да прође кроз четири године председничког мандата на онај начин и са онаквим стањем менталног здравља и то све јавно пред очима читавог света. Страшан и трајан ударац његовој заоставштини, до које му је верујем било стало. За сво то време Трамп га је частио са надимцима, увредама, исмејавањима и погрдно говорио о њему у свакој прилици. Није се зауставио ту. Директно му је сина, Хантера Бајдена, прозивао за корупцију, неморал, раскалашан и порочан живот. Музика за српске напаћене уши.

Да ли нам је све  ово вратило отето, оне којих нема, време које смо изгубили или остварило националне циљеве? Није, али је пријало, мелем за ране, лепо за видети и чути. Фантастично је било гледати некога ко нашим душманима наноси поразе, уноси нелагоду, тера на гађење, истерује из своје зоне комфора и огољава ако не пред читавим светом, јер су ту огољени одавно, онда пред домаћом америчком политичком сценом и тамошњом јавношћу. Непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ, зар не?

Народ нам је гладан правде према свету баш зато што имамо осећај да нам је тај свет (западни) толико тога узео а да за нас није марио. Тешка је и тужна судбина малих народа. За Србе Трамп је борац за правду, он је персонификација борбе за правду.

Слабији се поистовећује са слабијим, и ту баш долазимо до друге ствари које Срби воле код Трампа. Он је аутсајдер. Он је слабији. Трамп није само борац против Демократске странке, Он је борац против система. Он је жртва система. Он изазива систем, назива га мочваром и позива на његово исушивање.

Има ли нешто што владајући систем није покушао против њега? Годинама је био предмет најбруталније медијске кампање која је подразумевала његову  компромитацију, демонизацију и дехуманизацију. Представљан  је претњом за демократију а на крају је називан и Хитлером а његови симпатизери упоређивани са нацистима. Ова кампања била је осмишљена, организована и спроведена од стране највећих америчких медија који су радили за другу страну. Све то трајало је годинама а почело је оног тренутка када је ушао у свет политике и показао да зна да се сналази у њему.

Ако све ово није било довољно, атентат који се десио у Пенсилванији за време предизборног митинга трајно је зацементирао Трампа као борца против владајућих политичких класа. Догађај који се одиграо урезао се у свест његових присталица и симпатизера, истих оних које је Хилари називала јаднима а Бајден смећем. Ништа слично никада није забележено. Телевизијски пренос уживо, све пред камерама, покушај убиства, метак који му је окрзнуо уво и ранио га, крв која пљушти на све стране и он са високо подигнутом песницом како виче окупљенима ,,борба, борба, борба”. Пуцањ који је требао да му одузме живот учинио га је бесмртним. Бог ми је сачувао живот јер је желео да спасем САД,  рекао је Трамп. Све довољно да стекне ореол мученика са посебним местом у историји.

Неки ће рећи да не може богат човек да буде заштитник слабих и сиромашних или да се бори за њихову ствар, али није ствар у томе да ли је неко имућан и колико пара има већ да ли је у стању да се повеже са потребама обичних људи. Да се поистовети са својим сународницима и да жели да их чује и разуме. Управо то је Трампу пошло за руком или ишло од руке.

На плану спољне политике је нудио мир. Рекао је да ће окончати ратове, да ће разговарати са Путином. Да ће се рат у Украјини завршити. Да ће Америка пре свега да се окрене себи. У његовом претходном председничком мандату није започет ниједан рат од стране највеће силе на свету, после ко зна колико деценија, аномалија у вршењу дужности америчких председника. Уз све то један од његових најближих сарадника из претходне администрације, Ричард Гренел, је обилазио Србе по Америци и са социјалних мрежа поручивао да српски народ није реметилачки фактор на Косову и Метохији и да је албанско руководство то које провоцира сукобе. Огромна разлика у поређењу са Демократама и њиховим сентиментима према ,,лошим српским момцима” са Балкана. Такође, ваља поменути да су политички прваци из Тиране, Приштине, Сарајева и Загреба, као и бивше власти у Црној Гори редом стали уз Камалу Харис и дали јавну подршку кандидату Демократа. За Србе довољно, са ким си такав си.

Трамп је на овим изборима представљао и избор у корист традиционалних вредности у судару са својеврсним лудилом Демократске странке. Неки кажу да је Демократска странка у Америци одавно изгубила душу, биће и да је са разумом раскрстила ако се погледа какве су све неприродне агенде гуране у претходном периоду и то са највиших инстанци. Иако поглед на то шта су традиција и конзервативност другачије изгледа из Србије и Америке, сама чињеница да су Демократе задњих година главни заговорници агенде тзв.воук културе и свега што она подразумева није било тешко одмерити која је политичка понуда Србима у овом случају била примеренија. Промоција операција промене полова међу малолетницима и укидање традиционалне поделе на мушки и женски пол није нешто што наш народ може да разуме а камоли подржи.

Не треба занемарити ни лична својства која Трамп има. Он је непосредан, директан, забављач, има хумор, зна да направи штос, зна да некоме задене надимак. Има неку чудну харизму. Привлачи пажњу. Људи га или воле, или мрзе или воле да га гледају.

Трамп је борац. Срби воле борце. Противници кажу да је арогантан, добро Срби воле арогантне.

Трамп има карактер, а наш народ воли људе са карактером. Кажу да је карактер судбина. Можда је пут који је Трамп имао у пословној а после у политичкој арени за њега био једини могући. Можда је крајњи циљ био упитан али начин на који је дошао до њега није. Можда је крајње одредиште било неизсвесно али је путовање било једино могуће. Попут Синатре урадио је то на свој начин.

Ту је и материјални моменат, као и елеменат славе у претполитичком животу. Пре уласка у свет политике,  Доналд Трамп је уживао у животу богатог и познатог човека милијардера, имао је ореол најуспешнијег инвеститора у грађевинарству са највећим грађевинским пројектима из области хотелијерства, туризма и забаве. Био је део америчке јавности и света познатих, радо виђен гост највећих националних тв станица и имао чак сопствени ријалити тв програм са одличном гледаношћу. Многи Срби су знали за Трампа и пре његовог уласка у политику. Причало се увек о њему, препознатљивост је предност а славу новац не може да купи.

Уз све наведено Трамп је око себе имао и друштво утицајних појединаца чија је популарност и мека моћ међу одређеним друштвеним категоријама огромна. Док је Трамп неко ко је генерално познат за Србе и ширу популацију, јавне личности које су му дале јавну и безрезервну подршку у поновном походу на Белу кућу су ван сваке сумње оставиле утисак код посебних ужих категорија српског народа. Замислимо колики су ефекат само имали Такер Карслон и Џо Роган међу српским љубитељима подкаста и социјалних мрежа. Колико хиљада људи у Србији који се баве борилачким спортом и ММА знају ко је Дејна Вајт и шта је он за читаву једну спортску грану и индустрију коју је скоро па сам направио? Елон Маск као предузетнички Тесла 21.века?

Српски народ је у Трампу препознао борца против оних политичких структура и личности које су му наметнули концепт колективне кривице и политику кажњавања, борца против неправде, против система, против вероватноће, аутсајдера који је уздрмао читав амерички политички естаблишмент. За Србе он представља и наду. Наду да се неке ствари макар мало могу променити на боље, како у свету тако и код нас. Све и да не буде како смо се надали и да се разочарамо то не може променити перцепцију која је била присутна сада и у овом моменту.

Неко ће сада рећи да је све то заблуда, да се џабе радујемо, да нам џабе све, да нам Трамп неће вратити КиМ, нити повећати нашу месечну зараду, да ће да буде ту само још те четири године, да треба да се бавимо собом а не да пратимо политику по белом свету. Све то ће нам рећи исти они који су се надали победи Трамповог противника. Зна се их којих политичких кругова они долазе, како страних тако и домаћих. Џабе нам причају. Нада последња умире.

Камала није имала шансе.

Никола Ћосовић, дипломирани правник

ФОТОГРАФИЈЕ: YоуТубе