У Србији, име Владимира Путина често изазива дубоке емоције – од дивљења и лојалности до идолопоклонства. Његова популарност прелази границе политичких односа Србије и Русије, дотичући се дубоко укорењених колективних вредности, историјских наратива, и, што је посебно интересантно, индивидуалних психолошких потреба. Да ли је Путин само лидер или симбол нечег већег за део српског друштва? Ова фасцинација отвара простор за социолошко-психолошку анализу.
Отац нације: Пројекција очинске фигуре
Један од кључних разлога Путинове популарности у Србији јесте његова перцепција као снажне, ауторитативне очинске фигуре. У друштвима попут српског, где патријархалне вредности и даље играју значајну улогу, лидери попут Путина често се доживљавају као заштитници, симболи сигурности и стабилности.
Многи његови обожаваоци долазе из генерација које су одрасле у турбулентним временима – распад Југославије, економске кризе, бомбардовање 1999. године. Ови трауматски догађаји често су остављали породице дестабилизоване, са очевима који су били одсутни – било због рата, емиграције, или других фактора. Људи одрасли без очинске фигуре природно гравитирају ка јавним личностима које демонстрирају снагу и ауторитет, надоместећи недостатак тог архетипа у свом животу.
Путинова “мужевна” слика – човек на коњу, у војним униформама, који држи контролу над државом – евоцира слику заштитника и лидера породице. Ова представа често резонира посебно код оних који су одрастали уз доминантне мајке или у дисфункционалним породицама, где је баланс између мушке и женске улоге био поремећен.
Архетипски јунак: Путин као део колективног несвесног
Јунгов концепт колективног несвесног може помоћи да се објасни како Путин функционише као универзални архетип – јунак који се бори против “зла Запада”, “чува православље” и “помаже братском народу”. У српском наративу, Русија има улогу старијег брата или савезника кроз векове. Путин овде није само политичар, већ симбол континуитета те историјске везе.
Кроз медије, пропаганду и личне наративе, Путин је постао оличење колективног српског идеала: човек који “никада не издаје” и који делује у складу са вредностима које се доживљавају као традиционално српске – част, лојалност, заштита слабих.
Доминантне мајке и Путин као фигура компензације
Поједини психолози указују на то да људи који су одрасли уз доминантне мајке често траже баланс у виду мушких ауторитета. Ове мајке, иако снажне и посвећене, могу створити осећај недостатка “мушке стабилности” у породици. Путин се у том контексту доживљава као фигура која симболизује ред и снагу – квалитете који су можда недостајали у њиховом личном искуству.
Медијски култ личности
Треба узети у обзир и улогу медија у стварању Путиновог култа личности. Сликовите кампање које глорификују његову снагу и одлучност, уз наративе о његовој мудрости и непоколебљивости, додатно хране слику “идеалног лидера”. У друштву које је прошло кроз деценије политичке нестабилности и лидера са слабим легитимитетом, Путинова перцепција делује као сушта супротност – стабилност наспрам хаоса.
Колективна траума и потреба за херојем
Српски народ носи дубоко укорењену колективну трауму, од историјских ратова до модерних политичких и економских изазова. У таквим околностима, људи често пројектују своје наде и жеље на снажне фигуре које делују као “спасиоци”. Путин, са својим имиџом борца против западних хегемонија, савршено се уклапа у ову улогу.
Путинова популарност у Србији није само политичко питање; она је социолошко и психолошко огледало потреба једног друштва. Он симболизује ред у хаосу, очинску фигуру у друштвима са ослабљеном патријархалном структуром, и јунака у наративима обележеним траумама и историјским изазовима. Фасцинација њиме није само рационална већ дубоко емоционална, ослањајући се на архетипове и несвесне импулсе. У једном тренутку, можда ћемо морати да се запитамо: да ли је Путинов култ заиста о њему – или је о нама?
Марко Челекетић, професионални гитариста
