Фудбалски савез Србије добио је из буџета, тачније из текуће буџетске резерве 236 милиона динара, а Кошаркашки савез 354 милиона динара. Ово пише у решењима која су објављена у једном од последњих Службених гласника, од 18. октобра. Потпис на ову одлуку ставио је премијер Милош Вучевић, а средства спортским савезима додељена су преко Генералног секретаријата Владе Србије.
Ово је последњи, али свакако не једини трансфер из буџетске резерве поменутим спортским савезима. Рачуница Форбес Србија показује да је Фудбалском савезу од почетка ове године до данас пренето 1,26 милијарди динара или готово 11 милиона евра. Током прошле године тај износ био је за око 200 милиона динара мањи. То показује да трансфери овом спортском савезу расту, што је обрнуто пропорционално учинку фудбалске репрезентације на великим такмичењима.
Трансфери Кошаркашком савезу још су већи, готово 1,6 милијарди динара током ове године. Истине ради, и њихов спортски успех неупоредиво је значајнији од оног који је направила фудбалска репрезентација.
Осим ова два спортска савеза, порески обвезници су, преко Генералног секретаријата Владе, финансирали и Тениски савез Србије. Средства су, додуше, далеко скромнија, само 308 милиона динара од почетка године.
У сва три случаја новац се даје „ради обезбеђивања финансијске помоћи потребне за редован рад“. Детаљнијег објашњења за шта тачно је новац потрошен нема.
Зашто Генерални секретаријат
Анализа коришћења текуће буџетске резерве, као и финансирања спорта из буџета, показује, наиме, занимљиву ствар. Готово све спортске активности, попут организације неких такмичења и финансирања спортских дешавања, финансирала су се преко Министарства спорта. Исто је и са наградама које су освајачи медаља добили од државе на овогодишњим Олимпијским и Параолимпијским играма. Изузетак је једино новац који се преко текуће буџетске резерве дели, углавном, фудбалском и кошаркашком савезу.
Званичног објашњења, пак, нема. С друге стране, извор Форбес Србија близак Влади Србије каже да постоји неколико могућих разлога. Један је једноставнија процедура пребацивања тог новца преко Генералног секретаријата, јер то не изискује нарочито компликоване процедуре. Заправо, како каже, скоро и да не изискује процедуре уопште.
Брже и лакше
Наш саговорник каже да Генерални секретаријат Владе, иако ово директно није у његовој ингеренцији, на овај начин не крши ниједан пропис. „Квака“ је, заправо, у томе што у опису посла овог владиног тела, стоји одредба да он „обавља и друге послове за потребе Владе“, што дозвољава широко тумачење.
Такође, пребацивање тих пара преко Министарства спорта захтевало би спорије и дуже процедуре одобравања, а вероватно и одговоре на питања у које сврхе ће се тај новац користити.
„Овако је све брже, лакше, али и нетранспарентније“, додаје извор.
Недићеве везе са „спортом“
Друга претпоставка извора Форбес Србија тиче се повезаности првог човека Генералног секретаријата Владе Новака Недића са српским спортом. Истини за вољу, Недић се углавном доводио у везу са људима из два највећа фудбалска клуба, Партизаном и Црвеном Звездом. О његовим везама са хулиганима са југа говорио је својевремено и Владимир Вулетић, бивши потпредседник ФК Партизан.
Познато је да је Недић био члан Управног одбора овог клуба, као и да је једно кратко време био члан ФК Црвена звезда, али се ишчланио под притиском навијача.
Недић је, дакле, мада се није доводио у директну везу са председницима Фудбалског савеза Србије Драганом Џајићем, Кошаркашког (Предраг Даниловић до августа ове године, а од тада Небојша Човић), као ни са Гораном Ђоковићем који води Тениски савез, виђен у јавности као „копча“ између власти и спорта.
„Недић односно Генерални секретаријат су добра адреса за трансфер новца савезима, јер ће то сигурно да се уради брзо и без „непотребних“ правдања тог новца“, каже извор близак државној каси.
Уосталом, недавно урађена анализа о употреби текуће буџетске резерве Фискалног савета показала је да је највећи број појединачних решења о коришћењу буџетске резерве која има ознаку поверљиво спроведен управо преко Генералног секретаријата Владе.
Повећања за готово трећину
У анализи, Фискални савет истиче да „главни начин за редовно финансирање спорта иде преко Министарства, односно кроз програм за развој система спорта. То годишње кошта буџет три до четири милијарде динара“.
Међутим, „додатни канал у периоду од 2018-2023. била је текућа буџетска резерва. Из ње се издвајало у просеку више од милијарду динара годишње. То значи да је Влада на овај начин сваке године систематски увећавала редовна буџетска средства за 25-30 одсто“.
Највише је у овом периоду добио Фудбалски савез и то 1,8 милијарди динара. За њима следе Кошаркашки и Тениски савез који су добили по 850 милиона динара. Олимпијски комитет Србије добио је 540 милиона динара.
Текст: Форбес Србија
