Зашто се обично каже да је Косово срце Србије? Наравно, пре свега због духовности, историје, етнологије, митологије, српских прапочетака али и због тога што постоји једна законитост која гласи: Све што се деси на Косову и Метохији на крају се деси и у другим деловима Србије.
Политичка ситуација у Србији, односно побуна студената против стања у друштву, која се у најкраћем може описати као „Вучић не да изборе, а опозиција неће изборе“ је већ виђена са народом на Косову и Метохији много пута.
Та игра са бирачима у Србији, већ одиграна на КиМ, огледа се у томе што нећете наћи ниједну емисију, нити представљање Срба са КиМ на режимским медијима. Вучићев режим најдиректније спречава нове учеснике на косовским изборима, да се огласе и представе на телевизијама са националним фреквенцијама. Он их плаши, упозорава, прети им, неретко им шаље и своје батинаше. Међутим, ни постојећа парламентарна опозиција неће да чује о изборном процесу на КиМ, а камоли да учествује на њима. Радије би шефови опозиције да оснивају месне одборе и покушају да ухвате прикључак на студентске протесте, не би ли се наместили као самопрокламовани лидери. Срби на КиМ их не занимају.
Као одговор на ту већ виђену ситуацију кодног имена „Вучић не да изборе, а опозиција неће изборе“, десило се то да су се Срби на КиМ ипак организовали и ујединили под нову заједничку листу и да су на тај начин направили изненађење за све. Косовски Албанци више не могу да рачунају на то да ће им у будућности саговорници бити искључиво представници Милана Радоичића и Ненада Рашића. Мораће да узму у обзир и нарастајућу политичку опцију окупљену и кородинирану од стране Жарка Ристића, Бранимира Стојановића, Мике Бишевца и осталих. Као што су се на КиМ појавиле нове политичке снаге, тако се и у Србији појављују студенти и убрзавају процес промене. За очекивати је појављивање нове политичке снаге, нове политичке платформе и нове опозиције, јер овако више не може.
Покушаји и напор режима да сакрије информације о изборима на КиМ, нису уродили плодом и Срби су се ипак организовали мимо Вучићеве команде, мимо контролисане агенде.
Као закључак се може издвојити следеће: иако Вучић каже да неће бити избора, избора ће бити. Иако опозиција каже да неће на изборе, створиће се опозиција која хоће на изборе, јер Србија више не може да чека. Игрокази око бирачког списка, одустајање од борбе за изборне услове и учествовање под слоганом Бирам борбу, више никад неће проћи. Прочитано је све и Србија више не пристаје на то. „Студенти“ се више не могу зауставити.
Најављено формирање Вучићевог покрета за 15 март, је најобичнија куповина времена и јефтин трик за одлагања народног бунта, књишки пример манипулације. За очекивати је да Вучић распише изборе баш за март/април, потпуно ненајављене и у тишини, све исто као што се дешава на КиМ. За очекивати је да то буде неки разлог који неће произаћи из народне воље и захтева студената, него нпр. сукоб у коалицији, и за очекивати је да ће тада сви актери бити затечени.
Не смемо бити затечени, не смемо због студената, због омладине, због Србије. Спремите се Браћо на одбрану народне воље и изборних резултата, а помоћ ћемо наћи и у свету, међу пријатељима, јер свет се убрзано мења. Са доласком Доналда Трампа ништа више неће бити исто.
Жарко Ристић, самостални народни посланик
