Дневни лист “Данас” са новинарима и колумнистима који га чине један је од ретких на нашем контролисаном медијском тржишту са којим вреди водити дебату, које у Србији мањка. У тексту “Проблем аутентичне деснице” Јасмине Лукач изнето је неколико тврдњи које заслужују одговор. Уверен сам да изјава Милоша Јовановића, председника Новог ДСС-а, да нема промене актуелног режима без аутентичне деснице, која је по дефиницији против режима и против чланства Србије у ЕУ, представља реално и одговорно сагледавање околности у којима је потребно мотивисати све бираче који су за суштинске промене у Србији. Таква аргументована процена је у исто време и одговор на паушалне, а могуће и тенденциозне оцене како се промене у Србији могу изнети ужим фронтом против овог режима.
Дакле, залагање Новог ДСС за листу аутентичне деснице која би учествовала на слободним изборима заправо шири и јача фронт против актуелног режима и повећава шансе за преко потребним променама. Са друге стране, дисквалификовање било које структуре смањује шансе за промене, као што то чини и свођење борбе против режима на корпус либералних бирача који су за улазак Србије у ЕУ.
Поставља се питање да ли се променама жели променити и политика или само њени носиоци? За Нови ДСС дилеме нема. Промене у Србији обавезно подразумевају не само смену нестручних и корумпирамих кадрова, већ и темељни преображај политичког система у Србији и промену спољнополитичке оријентације. Покушаји дискредитације таквих залагања јесте покушај да се до промена дође без оних који се истовремено залажу за смену власти, али и промену политике.
Новом ДСС-а никада није недостајало самопоуздања и храбрости у политичком деловању нити спремности на било какву жртву. Блокирали смо са партнерима из коалиције НАДА међународни аутопут Е-75, блокирали смо пројекат ЕКСПО (један дан али је то један дан више него било ко други). Нисмо дозволили да се у Парламенту ствара привид нормалности – напротив! Изнад свега, изнели смо јасан план шта треба радити – и шта треба да буде циљ, и која треба да буду средства и ово друго примером показали! Све то без калкулација и несебично, свесни да ћемо бити под паљбом режимске пропагандне машинерије, не зато што нам је било пријатно, него што смо веровали да је то пут који води до циља- смене режима на слободним изборима. Чланство и активисти Новог ДСС- а, баш као и већина грађана, због политичких опредељења и деловања дуги низ година изложени су прогону режима.
Зато подсмешљивим оценама како се десница узда у српски народ одговарам постављањем следећих питања: У кога треба да се уздамо, ако не у српски народ? Можда у неки други народ? И да завршим са оним чиме је колумна почела, проблем аутентичне деснице у Србији не постоји! Зато што је јасно да је она укорењена у свести народа и зато што се зна ко је јавно, без обзира на цену непрекидно заступа.
Дејан Шулкић, потпредседник Новог ДСС-а
