Следећег викенда долазе редовни локални избори у Зајечару и Косјерићу, и видљиво је повећање тензија како се ближимо том 8. јуну. У медијима се креира наратив да су избори “судбоносни” и да су први прави тест за промењену политичку реалност од краја прошле и почетка ове године. Са тим се не слажем.

У том смислу, веома је важно да управљамо очекивањима.
Овај увид служи да вам помогне у томе. Постоје само два политичка актера за које ови избори заиста јесу судбоносни јер носе и ризик за пропаст.

1. Први је режим, који не би смео да изгуби изборе јер ће сваки губитак избора несумњиво створити перцепцију да су “почели да губе”, иако то не би било фактички тачно (изгубили су Београд 2023, изгубили су Медијану 2024, изгубили су те 2024. и Ниш и Чачак и Стари град и још неке општине које су ипак задржали постизборним малверзацијама).

Такође, у Зајечару су увек тешко пролазили, па се не може рећи да је то сигуран терен за њих, за разлику од Косјерића где су убедљиво победили. На њихову жалост, политички контекст креира огроман притисак на њих да морају да победе или ће пораз бити потврда да су на путу пропасти.

2. Други је парламентарна опозиција која излази на изборе. За њих је веома важно да не потону на овим изборима. Потонуће је, по мојој процени, сваки резултат у ове две општине који једној опозиционој листи у Косјерићу или двема опозиционим листама у Зајечару (збирно) плеше између 30 и 35 процената гласова.

    Међутим, сваки резултат опозиције преко 40% јесте велика ствар за њих, јер тиме јавности доказују свој кредибилитет да буду партнер у рушењу режима на парламентарним изборима, али и показују својим члановима одрживост страначке борбе.

    Победа опозиционих актера на било којем од ова два такмичења би било мало чудо.

    Душан Љ. Миленковић

    хттпс://т.ме/политицки_коментар

    *Фотографије су избор уредништва портала