То што је за РТС важнији бол у грудима и висок притисак Александра Вучића од годишњице убиства деветоро деце и човека који их је чувао је довољан разлог да нестане.
Није више тема да ли је то јавни сервис, свако ко неће да лаже зна да није. Цела Србија зна да је то Вучићев сервис. Није више ни питање професионалности, она тамо не станује већ јако дуго. Питање је елементарне људскости и пристојности. Злочин какав је незабележен у историји Београда и Србије десио се неколико стотина метара од зграде из које министар Мали плачним гласом објашњава колико дуго је Вучић осећао бол у грудима пуних 13 минута. И то је за уредника вечерашњег Дневника Душана Убовића, као и реализатора Наташе Миладиновић и Звездана Арсића важније од сећања на убијену децу, генерацијске трауме и бола који код пристојних људи, који су и данас полагали цвеће и палили свеће испред школе, не пролази.
Сваки нормалан човек осећа бол у грудима цео данашњи дан, а ретки су они којима није скочио притисак након овог Дневника РТС-а, који ће ући у књигу вечне срамоте онога што је некада био јавни сервис. Једини начин да Србија опет добије јавни сервис јесте распуштање целе информативне редакције и запошљавање неких нових људи који ће моћи да раде без срамног терета који су иза себе оставили они који данас одлучују на РТС-у.
Бранко Миљуш, члан Председништва и народни посланик Странке слободе и правде
