Дванаеста годишњица Бриселског споразума, потписаног од стране премијера из Београда и Приштине, али и даље без испуњења главне обавезе приштинске стране – Асоцијације општина са српском већином, популарне ЗСО. Потписивани су и усмено прихватани, у наредних више од деценије, и други споразуми, попут Вашингтонског, другог Бриселског и Охридског, али према речима наших саговорника са Косова и Метохије, живот Срба кроз ових 12 година постао је лошији, док су Албанци ојачали државност Косова.
Тог 19. априла 2013. године, премијер Србије Ивица Дачић и косовски премијер Хашим Тачи потписали су у Бриселу, под покровитељством високе представнице ЕУ Кетрин Ештон, споразум који је практично значио повлачење српских институција са простора Косова и Метохије, односно интеграцију Срба у косовски ситем, али и формирање Асоцијације општина са српском већином, у јавности називане Заједница српских општина, иако се овај термин у самом тексту споразума нигде не спомиње.
Замешатељство је присутно са обе стране – Приштина одбија да испуни своју обавезу, иако су се на то обавезали и кроз прихватање Европског, односно „француско-немачког“ споразума, али и његовим Анексом – Охридским споразумом. Досадашњи, а и наредни дани ће показати да ли и „нови-стари“ премијер Аљбин Курти, који је јасно више пута одбијао формирање Асоцијације ако „није у складу са Уставом Косова“, наставља да одбија да она има извршна овлашћења.
С друге стране, Београд неиспуњавање ове обавезе, што често истичу аналитичари, користи као изговор за одржавање „замрзнутог конфликта“, свестан да се у бриселске преговоре није ушло како би се КиМ реинтегрисало у уставно-правни систем Србије, већ да свако „одмрзавање“ процеса нормализације односа значи проналажење начина да Косово добије признање или макар столицу у Уједињеним нацијама, па и без признања од стране Србије. Ипак, режим Александра Вучића, инсистирајући на ЗСО, прећуткује да би то била Асоцијација формирана по косовским законима, а не по српским…
Колективно напуштање институција на северу Косова од стране Срба, које је уследило 2022. године, а затим и барикаде које су деловале као увертира у оружани сукоб – који тада није уследио, али се десило нешто слично, и то и даље неразјашњени оружани сукоб у селу Бањска, Куртијевој власти је добро дошло, како су то више пута истицали Срби са севера, као изговор за успостављање полицијске државе на северу Косова.
Но, иако се ствари донекле враћају у бриселске токове, с обзиром на то да су српске странке наступале на изборима за Скупштину Косова ове године, али и да до краја године следе и локални избори на северном делу КиМ, чиме би се завршио процес повратка у институције, макар оне политичке, ова и друга дешавања током ових дванаест година показују да се живот свих заједница на КиМ не одвија у оквиру споразума.
Војин Радовановић (Извор: Данас.рс)
ФОТО: Фонет
