Да се подсетимо, није згорег, како је Александар Вучић надмено и саморекламерски стигао у Лучане како би објаснио Миловану Миливојевићу, чији је син страдао након експлозије барута у фабрици “Наменска”, како он није, како каже председник, радио “на манекенској писти”.
Речи које одзвањају Србијом и данас, пеку и боле, породицу поготову, оца, и не треба их никад опростити ни заборавити.
“Док сам жив, своје дете нећу продати”, изјављује и осам година касније Милован Миливојевић, којег су већина колега, комшија и бивших пријатеља у Лучанима продала зарад плате у фабрици, да се не би замерили режиму.
Србијо, и Богу си тешка!
