Наполеон је истицао да се бајонетима може преузети власт, али да се на њима не седи. Чак и најгори репресивни системи не могу да опстану без испирања мозгова поданика. Неопходно је да немало њих верује у званичну идеологију и оне који у њено име владају, а да значајан број оних који нису на том нивоу обраде свести, макар буду апатично уверени да је нереално супротставити им се.

Све то добро зна Александар Вучић. Зато је спин диктатор, који се више ослања на преваре разних врста, манипулације, поткупљивање, него на силу. Волео би он – с обзиром на патолошку опседнутост контролом над свим и свачим – да је европски Ким Џонг Ун. Засигурно се опушта док пред спавање замишља како опоненте трпа у логоре. Но, свестан је где се Србија налази и шта у таквим околностима стварно сме, а шта не.

Александар Вучић ФОТО: РТС Принтскрин

Може волшебно да са лица земље нестане Цвијан и још по неко или да се повремено део његових најжешћих медијских критичара на неко време нађе иза решетака, али масовна репресија не би прошла. То не значи да се упркос томе представа о њој систематски не усађује у душе грађана. Битно је да увек имају у виду да мач режима може баш њих да сасече.

Вучић није прерастао, нити то може да се деси, из постмодерног спин диктатора у тзв. диктатора страха (или класичног диктатора) какви су превлађивали до краја 20. века (а има их у свету и даље). Али се труди да што више грађана наведе да помисле каква би им била судбина ако се то ипак догоди.

Зато медијски сервис Александра без Косова који има задатак да реализује испирање мозгова поданика перфидније него Пинк или Информер, пласира садржаје који у једном слоју имају задатак да распирују страх и апатију.

Овако је сахрањен Владимир Цвијан ФОТО: Приватна архива

Недавно је РТС емитовао серију „Нобеловац“. Иако његов господар Вучић – прикривени титоиста воли злочиначку Удбу – она је у серији приказана релативно негативно. Није сакривено да су црномантилаши терорисали противнике режима.

Откуд то у серији у којој је, иначе, грађанска Србија извргнута руглу а несумњиво антифашистичка Југословенска војска у отаџбини, путем покварене идентификације са покретном Косте Пећанца, посредно представљена у најгорем светлу?

Одговор је прост. Вучић жели да на лукав начин подсети нацију шта све власт и држава коју је узурпирао, могу. Томе служи и серија „Сабља“. Да свако помисли да и сада, само ако то наш постмодерни диктатор пожели, она може да почне да сасеца главе. Један је корак од спина до гиљотине!

Срећом, њега није лако направити ту где се ми налазимо. Вучићева диктатура може да метастазира само онолико колико јој опозиција и грађани својом пасивношћу допусте. Не даље од тога.

Много више људи је искрено подржавало, рецимо, југословенског диктатора Ј. Б. Тита него актуелног српског аутократу. Они који верују у некакву мисију његовог картел режима и нису низашта друго него да пасивно гледају неки ријалити, а они што су озбиљно уз њега, део су интересне заједнице. Није их баш превише јер браћа Вучић не воле да деле отете националне ресурсе.

Остали, а то је значајна већина Србије, углавном су апатични, што „наш“ узурпатор и жели. Крајње је време да се крене у активну борбу против тога. Растеривање апатије пут је ка рушењу криминалног режима. Али то не може да се постигне догод се седи у неком кафићу у центру Београда.

Драгомир Анђелковић ФОТО: КТВ

Зато сада, када је најновија трагедија у Новом Саду почела поново да буди Србију, опозиција, појачана свима онима који желе промене а активни су на друштвено-политичкој сцени, мора да поступи у складу са изреком: „пут под ноге“! Потребно је да се крене по Србији и на стари добри начин, путем митинга, трибина, разних перформанса, подиже народ од Трговишта до Суботице.

У околностима када режим све чешће прибегава селективном застрашивању, то може да се одвија у виду организовања политичког каравана под називом: „Ослободимо Србију“.  Ако су се БИА батинаши усудили да у срцу Београда киднапују уредника канала Славија инфо, ко зна шта раде неподобнима у Бабушници или Иригу?

Са сваким ко је био или је и сада изложен системској репресији требало би се срести и пред камерама те публиком поразговарати. Затим такве садржаје, са позивом на грађански отпор владајућем злу, што интензивније медијски дистрибуирати. И оне који нису оријентисани ка средствима масовног информисања која Вучић не контролише, и те како би заинтересовала прича о судбини људи из њихове средине. Тако се, између осталог, подиже Србија. На потезу је партијска опозиција, ако је стварно имамо, да крене тим путем!

Драгомир Анђелковић