Утакмица која је у уторак увече одиграна на стадиону “Рајко Митић”, на један врло симболичан начин одсликава стање у нашој држави, у којој се режим свим снагама (читај голом силом и батинама) настоји одржати на власти. На терену је Србија поражена са 5:0 у головима, а на трибинама је песницама докрајчена свака илузија да не живимо у диктатури.

Момци у црном сад су свуда, на седницама скупштина градова, на факултетима, на улицама, а ево их и на стадионима… Чини се да им је дужност да грађанима који се буне против режима песницама утерају љубав према председнику.

У уторак увече селекција Енглеске поразила је Србију са 5:0. Тешко је при овом резултату не повући паралелу на оних 5:0… Сећате се једном смо тако победили на Косову и Метохији, када је очигледни дебакл косовске политике режим проглашавао за победу и бајку за гласаче. Али, да занемаримо резултат на терену, оно што се у уторак десило на трибинама Маракане, много је тежи пораз.

У кратким цртама…

Велика већина навијача имала је поруке за селектора фудбалске репрезентације Драгана Стојковића Пиксија и председника државе Александра Вучића.

Док се са трибина орило “пумпај”, а затим и низ погрдних узвика упућених поменутом двојцу, са својих почасних места у првим редовима, поскакали су момци у црном. Кренули су песницама на оне који су се усудили да изговоре забрањено.

Батинали су грађане на трибинама, међу којима је било и људи с децом, не кријући се од телевизијских, нити телефонских камера, чак ни од полиције, која по неком новом правилу не реагује. Осим кад треба свом силином кренути на људе који пуних 10 месеци траже правду за 16 мртвих у Новом Саду.

Штавише, камере су забележиле тренутак срдачног ћаскања једног од батинаша са полицијом. Навијачи су затим већ пред крај првог полувремена одлазили са стадиона.

Текст: Нова.рс