Србија је од 2012. у муљу. У Ћациленду. Разорена, опустошена, опљачкана, растурена, без институција…
Председник државе нема времена да се бави политиком јер је нон стоп по Пинку и Информеру и бави се пропагандом. Личном промоцијом. По цео дан пича шарене лаже својим бирачима, “подиже себи споменик”, док му грађане убија корупција, улице се тресу од незадовољних и бесних студената и грађана.
Народ је устао, не жели СНС и СПС више на власти, маске падају, људи су огорчени, хоће да Александар Вучића и екипа одговарају за сва злодела која су направили у последњих 13 година. Од издаје земље, преко оповлука државних ресорса, до лажи, обмањивања, силеџијства, бахатости…
“До Видовдана написаћу књигу како сам победио обојену револуцију”, најављује Вучић месецима своје ремек дело.
До Видовдана је остало још месец дана, ни књиге ни обојене револуције нема. Све је неистина. И бла бла бла прича за његове гласаче који даље од Пинка и Информера не виде.
А нема ни тренерске дипломе, и кошарку је запоставио. Не стиже од обиласка телевизија и уређивања насловних страна својих таблоида.
Али биће времена за све то на неком другом месту – слобода се у Србији ближи.
