Апсурд делује као водећа стратегија режима против вртоглавице које му задаје свеприсутнији грађански отпор. Наиме, наслућују се да је власт достигла нови ниво најавом “студената који желе да уче” да ће, уколико се не врати настава на факултетима до 1. јуна, почети са “масовним штрајком глађу”.
Овај догађај долази у сенци штрајка глађу притворене активистикиње Марије Васић, а најава “студената 2.0” је само још једна у низу акција “искривљених огледала” режима.
Студенти окупљени у Ћациленду најављују масован штрајк глађу уколико сви факултети у Србији не наставе са радом до 1. јуна. Студент Медицинског факултета Универзитета у Београду, Милош Павловић, изјавио је да студенти који желе да наставе са учењем остају окупљени и да ће 1. јуна започети штрајк глађу уколико до тада сви факултети у Србији не почну са наставом.
„Гладоваћемо док нас не приме озбиљно“, рекао је Павловић на конференцији за новинаре у кампу студената који „захтевају наставак образовања“, а позваће и друге колеге које имају „велику жељу да наставе са учењем да им се придруже“.
Ипак, овај догађај се лако може протумачити као један у низу одговора власти на актуелне студентско-грађанске протесте, јер је само до пре неколико дана била најављивана блокада Апелационог суда у Новом Саду, због, како је тада председник Србије Александар Вучић рекао, притворених “јунака”, који су бејзбол палицом сломили вилицу студенткињи ове зиме.
Та блокада је била заустављена у понедељак, а председник Српске напредне странке Милош Вучевић је рекао да је то учинио на молбу председника, који је овакву идеју први подржао. Потом је Вучић, у свом маниру рекао да су га емоције обузеле, јер је он ипак само човек.
Међутим, ово је само једна у низу “цопy-пасте” акција власти. Наиме, на пешачење студената кроз свако место до дестинације протеста, што је сада већ задобило име традиције, видели смо и реакцију власти. Пред скуп Покрета за народ и државу, 12. априла, присталице СНС-а су шетале са Косова до Београда, како би присуствовали овом догађају. Додуше, оно што је тај догађај учинило посебним је чињеница да те присталице нису стварно шетале, већ су периодично улазиле у аутобус, а на „ногама су били“ само испред камера.
