Сви смо имали прилике да чујемо Вучића који је јавно изјавио да га више ништа не интересује и да ће деоница аутопута ка Пожеги бити отворена најкасније до понедељка, 7. јула. А оно што га, према сопственим речима, не интересује јесте то што један добар део инжењера константно одбија да потпише документацију која је неопходна за пуштање аутопута у рад.
Разлози за то су озбиљни: на деоници у близини два велика тунела постоји клизање терена које може да изазове проблеме у статичкој стабилности, а то може да доведе до нарушавања техничких карактеристика, као и система за вентилацију и противпожарну заштиту. Пошто је недостатак велики и потребно је доста времена да буде отклоњен, по личном Вучићевом наређењу ванредно је заседала Влада Републике Србије, и то у суботу, 21. јуна. На тој седници усвојена је уредба којом се дозвољава привремено отварање аутопута – без потребног елабората противпожарне заштите – уз обавезу увођења трајних дежурстава ватрогасаца, полиције и хитне помоћи. На овај начин је, правним насиљем, створен оквир за привремено отварање пута.
Међутим, никакви правни акти не могу да исправе техничке недостатке. А управо због тих недостатака, који су директна последица корупције, постоји велика опасност од тешких несрећа. Наиме, може се десити да у тунелу дугом 2.750 метара дође до саобраћајне незгоде, рецимо на 1.976. метру, и да услед удара избије пожар. Лоше изведен систем противпожарне заштите, као и вентилациони систем, довео би до тога да се тунел напуни аутомобилима који би практично остали заробљени, услед чега би могло да дође до масовног тровања издувним гасовима.
Управо је то сценарио на који инжењери указују и због којег не желе да потпишу документацију. Међутим, Вучић не мари за потенцијалне жртве, већ лично прети, а инжењерима шаље и агенте БИА и криминалце како би их застрашивали и приморавали на кооперативност. Услед тога, многи су дали отказе, а на њихова места се доводе кадрови којима је Инжењерска комора Србије на сумњив начин издала лиценце.
Дакле, уколико аутопут до Пожеге буде отворен, то ће бити противзаконито, а што је још горе – биће потенцијално опасно по животе људи који тим путем буду пролазили, не знајући да он има само привремену дозволу. Сличну ситуацију смо већ имали и на железничкој станици у Новом Саду, и сви знамо како се то завршило.
Зато позивам своје колеге инжењере да издрже и не поклекну, а уједно их молим да изађу и јавно проговоре о томе шта трпе и ко им све, и на који начин, прети. Грађанима треба отворити очи, а инжењери су људи којима народ верује – јер се зна да обављају одговорне послове и да дипломе нису могли да купе на улици.
Др инж. Мирослав Паровић (Народни слободарски покрет)
