Тестамент 
Некада нас је бивши радикал Александар Вучић уверавао како су историјске границе Србије на линији Карловац, Карлобаг, Вировитица, Огулин. Данас је као напредњак, али и даље уз свесрдну помоћ свог духовног оца, војводе од зарђале кашике, поставио нове у Пионирском парку у Београду са циљем да се прошири и на Таш и Мањеж. Шешељева и његова Велика Србија је све мања и мања од кад се они питају и одлучују о судбини народа.
Некада се садашњи врховни Ћаци шуњао са калашњиковим у рукама по Палама, јавно претио Славку Ћурувији, затварао све медије који су извештавали другачије од прокламованог, усељавао у стан док су други гинули за време бомбардовања, био против потписаног мира у Куманову, опијао од среће кад је Ђинђић убијен, а данас, сликајући се док једе сардину или паризер у Србији коју је опљачкао и уништио, свесрдно брани пољске клозете поређане заједно са Ћацијима као своју последњу одбрану у очувању власти.
Рачуна, ваљда, да ће великом количином створеног смрада отерати сваког ко помисли да му је време истекло и да мора да оде са власти одговарајући за све шта је чинио против народа и државе. Убедио је себе како је победио обојену револуцију које није ни било, покушавајући да некако утеши своје све уплашеније полтроне и слуге којима се у приличном броју окружио. Уместо књиге “Како сам победио обојену револуцију” коју је више пута најавио, било би много реалније да напише “Како сам бранио клозете док сам Космет предавао Шиптарима”.
Свако ко се на било који начин супротстави врховном Ћацију и лудилу које исијава свакодневно, моментално се проглашава мрзитељем, екстремистом, терористом… Самопроглашени Ћаци стално истиче да њему нема шта да се замери и да то најбоље потврђује парола “Вучићу педеру” који многи, немајући шта друго, на различитим протестима или утакмицама узвикују. Једино није објаснио зашто тако нешто нико никада није узвикивао за Тадића, Коштуницу, Ђинђића или Тому Ниолића. Како да баш њему стално вичу педеру заиста је за озбиљну анализу.
Као и чињеница како први пут не сме да изађе на изборе које су тражили студенти, јер се на политичком спектру коначно појавио неко ко може да га победи и то под његовим изборним условима.
Неуверљиво изгледају и све оне назови опозиционе странке које увек прискачу у помоћ уздрманом председнику Ћација и у зависности од потреба тумаче шта је најпаметније да се уради. Да он остане, а да они имају довољно привилегија како би могли да наставе своју жестоку опозициону борбу у којој годинама толико страдавају да не могу слободно да дишу од количине пара и имовине које су у диктаторском режиму стекли. Свој тврдокорни став бране чињеницом да не постоје никакви услови за фер и поштене изборе, иако су много пута под тим истим условима излазили.
Ако нема услова за изборе како тврде многи у опозицији, зато има прегршт услова за различите комбинације попут инвестиција и градње било на Врачару или у Сокобањи. И то је за већину њих жестоких опозиционара и великих противника Вучићеве власти скроз нормално. Тако они виде промене за које се већ деценијама декларативно залажу. Разни талови и лични интереси појединаца у опозицији су и довели до тога да Вучић влада 13 година прилично лагодно побеђујући на договореним изборима кад хоће и како хоће.
Ту затворену целину оличену у власти, опозицији и међународним факторима, су својом појавом у потпуности разбили студенти. И сад је све одједном постало проблем. А највише то што студенти неће на своју листу да узимају рециклиране и ислужене опозиционе представнике знајући да је са њима свака битка унапред изгубљена и да се Вучић не може победити кад имаш уза себе његове договорене спаринг партнере којима је као и њему лични интерес изнад свега.
Зато у друштву тренутно и трају различита превирања и прозивке многих људи који су својим понашањем и деловањем доказали да могу бити достојни репрезенти те тзв. студентске листе.
Превише различитих шумова ствара непотребну конфузију која ће бити на најбољи могући начин разрешена расписивањем ванредних избора и коначним објављивањем те тзв. студентске листе. Уколико буду остали привржени принципима које су сами успоставили, студенти, као нико пре њих, имаће јединствену шансу да донесу толико жељену промену. И коначно зауставе пропаст народа и државе у коју су нас гурнули Вучић и његови сателити. До победе!
Срђан Шкоро
