Док се истакнути јуришници режима, али и „конструктивне опозиције“ такмиче у нападима на поступајуће тужиоце у случају пада надстрешнице железничке станице у Новом Саду и главну тужитељку Загорку Доловац, истовремено траје даље пролонгирање тог процеса, од стране саме власти.
Наиме, на телефонској седници Високог савета тужилаштва (ВСТ) прошлог четвртка није донета одлука о захтеву за изузеће Слободана Јосимовића, поступајућег тужиоца, Бранислава Лепотића, шефа Вишег тужилаштва у Новом Саду и главне републичке тужитељке Загорке Доловац, које су тражили браниоци Горана Весића. Таквом необјашњивом одлуком је заправо индиректно дато за право захтевима Весићеве одбране за изузеће главне тужитељке (иако она нема никакве везе са процесом), јер уместо да се ова опструкција одбране уклони у најкраћем року, наставак процеса мораће да сачека редовну седницу Високог савета тужилаштва.

Према пословнику рада ВСТ на телефонским седницама које се заказују у хитним стварима које не трпе одлагање, нема расправе већ се искључиво гласа по тачкама дневног реда. Како сазнаје Радар, на телефонској седници ВСТ 24. јула, од десет чланова који су гласали, седам је било за, а три – против дневног реда, који је имао тачку одлучивања о захтеву за изузеће три тужиоца, по захтеву Весићеве одбране. Главна тужитељка Доловац, иако члан ВСТ, није имала право да учествује у овом гласању из процедуралних разлога јер је савет требало да одлучује и о њеном изузећу, а за усвајање дневног реда потребна је већина од осам гласова.
Таквим гласањем – против дневног реда, заправо је блокирано доношење било какве одлуке ВСТ у овој ствари до наредне, редовне седнице, а посредно уважен захтев Весићеве одбране да се о апсурдном (политичко-медијском) захтеву за изузеће тужилаца – расправља пред јавношћу. Као последица оваквог гласања, одложено је саслушање вештака које је у процесу за пад надстрешнице требало да се одржи истог дана у Вишем тужилаштву у Новом Саду.
„Реч је, рекао бих, о свесном изазивању кризе руковођења тужилаштвима, а пре свега о циљаном слабљењу свих кључних позиција у тужилачкој организацији“, говори извор Радара упућен у рад ВСТ, који је захтевао анонимност. „То је својеврсна порука свима у тужилачкој организацији.“
Саговорник Радара сматра да пролонгирање процеса одлучивања о изузећу, док упоредо траје медијски бараж на поступајуће тужиоце и главну тужитељку, има за сврху да целој тужилачкој организацији јасно стави до знања да је време Загорке Доловац и њених људи у тужилаштву – истекло.
Извори Радара истичу да је актуелни министар правде Ненад Вујић, за разлику од своје претходнице, као стални члан ВСТ веома агилан по питању дисциплиновања тужилаца. Ипак, после неколико ситуација у којима је главна тужитељка имала различито мишљење од министра, ранија посредна контрола над ВСТ полако се претвара у потпуну и апсолутну.
„Власт је и до сада имала контролу над ВСТ, али после неколико ситуација у којима је главна тужитељка Доловац имала различит став од министра правде – што је незапамћено, желе да она буде апсолутна.“
О захтеву за изузеће троје тужилаца, који очигледно има за циљ да даље пролонгира поступак у Новом Саду, одлучиваће се на редовној седници Високог савета тужилаштва коју Бранко Стаменковић, председник ВСТ, тек треба да закаже.

До тада, извесно је једино да ће јавност из провладиних медија и даље сазнавати детаље о годишњем одмору поступајућег тужиоца Слободана Јосимовића, његовом имовинском стању, као и инсинуације о томе са ким се и где састајао. Милан Ткалац, повереник за самосталност и члан ВСТ, традиционално не налази за сходно да се макар саопштењем обрати јавности поводом медијског линча који власт спроводи над његовим колегама, потврђујући још једном да је у Србији ћутање и даље најбоља каријерна стратегија.
Хиљаде људи на улицама српских градова, који траже владавину закона и укидање имунитета власти од кривичне одговорности, и даље никога у систему тужилаштва не обавезују довољно да иступи, и повуче линију између владавине права и права силе. Са друге стране, претпоставка је да би режим у овој фази бешчашћа на такав иступ јавног тужиоца, који би на одговорност позвао врх власти, реаговао нечим горим од кампање блаћења.
Ипак, стратегија ћутања и чекања док власт својим параполицијским насиљем све безобзирније таргетира све већи број грађана, постаје нажалост саучесништво, и погажена заклетва.
Милан Радоњић (Извор: Радар.рс)