Време грађанског бунта. Време студентског организовања и организовања гимназијалаца и средњошколаца.
Када младост закорачи на улице и када дигне глас за живот и слободу свакако треба бити поносан на нову генерацију, на младост која жели живот са етиком и живот са смислом. Младост је коректив посрнулих државних система и учмалог друштвеног стања.
У петак 22.11.2024. године био сам са колегама Јованчићевићем, Ђукићем и Алабурићем на Студенстком тргу. У 11:52. Да се придружимо студентима и дамо подршку за њихове захтеве и опомињање овог већ режима да је одговорност реч која се пре свега односи на бахатост и корупцију у системима власти. Људски животи страдају, систем вредности је растурен у парампарчад.
Младост жели уређену и извесну будућност.
Те 1996. године, једна друга генерација је била на улици. Био је 22.11. Био је петак. Исто је сипила киша.
Тада је наша генерација бранила право да сваки човек у нашој земљи вреди подједнако, да смо равноправни, да се не краду гласови, да се не краде наша будућност, да се успостави систем одговорности и знања.
И данас након толико година протест нове генерације студената са скоро идентичним захтевима: да се не краде будућност, да се не краду и не уцењују животи. Тражи се одговорност и знање.
Тада је за нас то била банда црвена, а сада су им руке крваве.
Оно што је застрашујуће – и тада и сада студенти протестују против скоро истих људи. И зато и не чуди да су захтеви исти, да су последице власти још горе, да су резултати режима, и тада и сада, потпуно разарање свега што има смисао.
Време у коме се сви ми питамо – како је могуће да нам се ово поново дешава? Наша генерација је била на улицама да ове садашње генерације не морају да шетају, да се боре за нормалан живот, за уређен систем. И једна и друга генерација и све генерације желе да имају уређен систем. Да се зна шта се цени, шта је критеријум напредовања, вредновања.
Млади људи желе пред собом да имају своју будућност, а не туђу будућност. Желе да имају своје снове , а не да живе туђе снове или туђе ноћне море. Желе да стварају свој живот, да буду власници својих дана, да буду власници својих животних циљева. Свако супротстављање њиховим захтевима и жељама је злочин сам по себи. Етикетирање или још горе пребијање и хапшење студената који верују у етику, слободу, част, достојанство, слободу и знање је одлика тиранија и деспотије држава од пре 2 или 3 века.
Тачно је то, систем владања и подела и примене силе у овој нашој намученој земљи је систем средњег века. Систем где је сваки председник општине спахија својим грађанима, а не узор и народни слуга. И то је данас јасно као на длану. Та разлика између два потпуно другачија система вредности. Једна намерна, свесна и сва подела целог народа.
Са једне стране средњовековни феудализам са свим правима хапшења кметова и раје, а са друге стране грађани изграђене свести који се боре за солидарно, уређено и срећно друштво.
Драге колеге студенти – не могу нам срећу, ни вама ни нама, донети несрећни људи.
Борите се за своје животе, за своја уверења, за своје снове! Нико никада није победио младост и њену чистоту. Ваша стремљења и ваши захтеви су пре свега часни и морални. Ви сте ти који сте положили испите са најбољим оценама ових дана на улицама Србије, Новог Сада и Београда.
Свако од вас је већ постао човек достојан да много боље води ову земљу и брине о људима неко било ко из овог корупционашког система власти. Не само да сте будућност овог народа, већ и снага свима другима и мотив да нађу снаге да поново верују у вредности достојне човека.
Ова земља има будућност!
Миодраг Гавриловић