Одлазак патријарха Порфирија у Москву и разговор са Путином, на мрежама је поново ставио у центар пажње патријарха Павла и његов скроман начин живота.
На Твитеру ових дана кружи фотографија изношених, скромних ципела Патријарха Павла, некадашњег поглавара Српске православне цркве, човека који је својим тихим ходом говорио више од многих говора.
Фотографија је постала вирална – не само због поруке скромности, већ и као реакција на актуелни наступ Патријарха Порфирија у Москви, где се састао са Владимиром Путином и изјавио да је у Србији на делу обојена револуција, са мирисом запада.
Интернет је, наравно, реаговао – и то не тихо.
У мору коментара, цитата и колутања очима, слика обуће Патријарха Павла поново је испливала, овог пута не као носталгична успомена, већ као својеврсни дигитални протест, тихи мим који говори довољно гласно: „Где сте кренули, кад знамо одакле смо пошли?“
Јер Павле није седео са председницима, већ са студентима.
Био је уз њих у зиму ’96/97, када су протестовали против изборне крађе. Ходао је поред њих, сам, без пратње, без помпе. Његове поруке нису се преламале кроз идеологије и геополитичке сигнале, већ су биле једноставне – хришћанске.
Када је говорио, људи су слушали јер је иза речи стајао живот који их потврђује. А иза његових ципела – километрима изношених – стајало је уверење да црква треба да буде са народом, не изнад њега.
У тренутку када се из врха цркве чују поруке које више личе на спинове него на духовно вођство, логично је да се људи враћају слици онога коме су веровали. И то не случајно – враћају се иконографски.
Јер ципеле Патријарха Павла данас нису само обућа – оне су подсетник да светост не иде у протокол, већ у једноставност. И да ауторитет не долази са позорнице, већ са тротоара, међу људима.
Можда зато та фотографија ових дана носи више тежине него читаво једно сабрање. И можда, више него икад, делује као питање упућено свима: У чијим ципелама заправо желимо да ходамо?
Текст: Цитy магазин
ФОТО: Фонет
