Први новембар Србија ће памтити по паду надстрешнице новосадске железничке станице, и последичне смрти 14 особа, нечије деце и родитеља. Међутим, та несрећа без преседана, бар у овом сегменту наших живота, открила је низ неправилности на српским пругама. Другим речима, кад седнемо у воз, нико нам не гарантује да ћемо читави стићи на одредницу.
То смо и сами могли да закључимо, пратећи железничке инциденте, од којих неке за Радар набраја архитекта Слободан Малдини, крећући од релативно скорашњег, од 25. децембра 2022. „Салдо извртања четири вагона теретног воза код Пирота, било је изливање амонијака, те проглашење ванредног стања због опасности од тровања“, Малдини подсећа и да је двоје људи том приликом преминуло.
Искакање из шина две међународне композиције код Вршца, 1. децембра 2023, резултовало је губитком знатне количине угља и житарица, и доказало да је пруга „у катастрофалном стању“. Услед крађе бакарних каблова у станици Нови Београд, јуна 2024, возови ка Новом Саду каснили су драстично, на релацији Земун – Београд Центар. „Ако надлежни нису у стању да примете шта се дешава у простору под камерама, како ће имати контролу над отвореном пругом“, примећује наш саговорник.
Обавештен и Весић
У систему домаћег железничког саобраћаја, Дирекција за железнице Србије спроводи надзор над деловањем Инфраструктуре железнице Србије, и она је том, некад делу јединственог предузећа, слала дописе још од 2018, у циљу побољшања безбедносне ситуације. Године 2021, на попису пропуста нашла се чак 51 ставка, где су се морале предузети конкретне мере у сврху наше веће сигурности. „Од тих мера, 19 није спроведено у предвиђеном периоду, како је Дирекција утврдила прегледом, али и на основу документације“, Малдини истиче.
Надлежна и за издавање сертификата, Дирекција је почетком 2022. Инфраструктури продужила дозволу, али и прецизирала рокове да се пропусти отклоне. Пробивши их поново, Инфраструктура је тражила ново продужење, што је и добила, и опет оманула са реконструкцијама. Последњом приликом контроле, у августу 2023, остала је дужна 63 интервенције, јер су се нови приговори придодавали у сваком од нових наврата.
„Видевши да Инфраструктура неће ништа да предузме, правдајући се мањком новца и људских ресурса, Дирекција се обратила Горана Весића, сад већ бившем министру саобраћаја, такође без успеха“, Малдини наводи.
Контроле су опет показале да известан део композиција није уписан у Регистар возила, али и да радионице нису сертификоване, те не могу стати иза својих евентуалних поправки. „Такође, било је примедби и на рад интерне контролне службе која делује селективно, заобилазећи недодирљиве, а адресирајући само извршно особље“, Малдини наглашава. Обнављајући дозволу, Инфраструктура као да је за вјек вјекова саму себе обезбедила.
Које конкретно замерке је имала Дирекција, није похрањено у документима доступним јавности, али све упућује да „расуло влада нашим железничким саобраћајем“. „И, такве композиције, на таквим пругама, треба да нас возе 200 на сат, како се најављује за транспорт до Суботице, и даље – до Будимпеште“, наш саговорник напомиње. А ми нисмо безбедни ни у самим станицама.
