Цела ситуација око израелско-иранског рата је вишесложна и вишедимензионална, али не очекујем да то ескалира у директан светски сукоб и поприми размере неке глобалне катастрофе, истиче Владислав Јовановић.

Бивши југословенски дипломата и министар спољних послова Савезне Републике Југославије сматра да би тренутни сукоб две најутицајније државе Блиског истока, отпочео након напада Израела на Иран 13. јуна, колико год деловао жестоко, разарајуће и ужасавајуће, требало да буде “у координатама регионалног рата”, и под контролом великих сила, пре свих САД, Руске Федерације, НР Кине… које, како каже, не би допустиле да им било који “млађи партнер” одређује правац њихових интереса и, самим тим, будућност света.

“Нисам преплашен да би овај, како видим, епизодни рат између Израела и Ирана могао да се претвори у трајно стање или окидач за директни сукоб великих сила. Интереси већих и значајнијих земаља од Израела – Америке, Русије, Кине и Индије – јесу изнад Израела, колико год Израел био неустрашив и деловао непокорно. Мислим да ће се та ситуација држати под контролом, да ће имати једну почетну жестину, али да се неће дозволити да се претвори у сукоб ширих размера, као ни у дуготрајно стање, какав је сукоб у Украјини (четврта година). Овде би требало да се заврши брже”, рекао је Јовановић за портал “Симптом”.

Он додаје како је реч о свакако провокативном инциденту Израела са циљем “да се изрежира једна друкчија ситуација од оне која је била планирана када је нови-стари председник Америке Доналд Трамп дошао на власт”.

“Трамп је очигледно хтео да америчке интересе брани економским средствима и договором о подели интереса са неким себи равним великим земљама. Нпр. Русијом, као земљом са којом нема неких великих проблема, а има пуно додирних интересних тачака итд. Сада се појављују појединачни случајеви, попут овог израелског, који претендују да буду светски. Израел има свој интерес који је у доброј мери усаглашен са америчким али то не важи у потпуности”, објашњава дипломата, додајући да је израелска политика “помало инспирисана старозаветним системима талиона, што, истиче, нити је рационално нити у сагласности са садашњим временом”.

На питање шта би могао бити стварни, непрокламовани циљ Израела у операцијама против Ирана, Јовановић каже да премијер Бењамин Нетањаху “игра на карту ‘ла банка’ и ризикује да га САД не подрже”.

“Док се Доналд Трамп премишља и оклева, тј. не одлучује да саучествује у корацима које Израел води према Ирану, Нетањаху покушава да ‘позавршава’ што већи број послова, да потенцијално искључи Иран из перспективе добијања атомског оружја, и то на дужи рок. То би вероватно био циљ Израела иако није јавно објављен али би било задовољавајуће ако се у томе успе, за нпр. недељу-две. Међутим, питање је да ли може то да обави и делује да то није лако изводљиво или уопште могућно”, сматра Јовановић.

ЈАВНА ТАЈНА ДА ИЗРАЕЛ ИМА АТОМСКУ БОМБУ, ШТО НИКО НИЈЕ ДОВЕО У ПИТАНЈЕ

Даље, истиче да премијер Израела Бењамин Нетањаху “очигледно делује из неких библијских дубина”, настојећи да Израел осигура од “сваке могуће реалне или имагинарне претње”.

“Иран се нашао као земља која претендује да има право на коришћење нуклеарне енергије у мирољубиве сврхе. То је дозвољено под условом да на неки начин буде стриктно контролисано од стране Међународне агенције за атомску енергију и под контролом великих сила. То никоме не може бити оспорено пошто све земље имају право на коришћење тог извора енергије у мирнодопске сврхе. С друге стране имамо настанак неких нуклеарних земаља одраније, са припајањем неких нових као што је Пакистан, раније Индија, а ту је и Израел. Сви знају да Израел има нуклеарну бомбу у немалим количинама, али та држава то негира и не признаје, што нико не доводи у питање; нико није ни затражио истрагу да се утврди да ли то садржи и потенцијалну опасност за мир и безбедност у региону и шире”, указује дипломата, напомињући да је и те како очигледан неједнак однос и третман: за Израел, каже, важи један, благонаклон приступ, у погледу атомске енергије и у војне и у цивилне сврхе, док се за Иран то строго ограничава на мирољубиве циљеве.

СИТУАЦИЈУ КОМПЛИКУЈЕ ОДНОС ИРАНА СА РФ И НР КИНОМ

С обзиром на мултилатералне иницијативе којих је Иран део, упитан колико то ситуацију усложњава, Јовановић каже да то може да закомпликује ствари, али не претерано, већ “до контролисане мере”.

“Тачно је да Иран није сам, члан је БРИКС-а, у тесним економским везама са Русијом и још тешњим са Кином. Кина највећи део нафте увози из Залива који Иран може да затвори као одговор на наметнути рат. Такође, имамо блиску војну сарадњу Русије и Ирана, а могуће и Ирана и Кине, са чиме Америка мора да рачуна, док Израел то не узима тако стриктно у обзир. Било како било, лично не верујем да ће овај опасни инцидент, колико год био застрашујући, да се наметне као извориште светске кризе или неког, не дај боже, великог светског рата, на шта многи указују”, закључио је Јовановић.

Симптом/М. М.