Прво што бих рекао је да сам позитивно изненађен бројношћу јучерашњег скупа. Говорио сам да би био успех да протесту присуствује више људи него на Славији крајем 2024. године, и испоставило се да је било значајно више људи. По проценама чак 50 посто више, или око 150.000 људи. Огроман број људи за лето након краја школске године.

Важно је да не пропустим насиље, само један коментар. Количина насиља коју смо јуче имали на улицама није била довољна да омогући Вучићу већу репресију, али је била довољно јака порука и Вучићу и његовим међународним спонзорима и посебно систему који он контролише да је почела нова фаза њихових проблема.

Имам два кључна увида.

1. Видовдан 2025. је у политички систем крунисао новог актера који може да контролише насиље. Србија већ десетак година живи у ванинституционалном аранжману и неуставним оквирима, тако да није нова вест да један такав актер има контролу над насиљем, али је свакако први пут од 2012. да је то актер који није у исто време и део система. Након што су 15. марта једним потезом распустили највећи скуп у историји Србије, и фактички око пола милиона људи одвратили од сценарија насиља, сада су студенти давањем грађанима “зеленог светла” покзали да могу једним потезом или позивом да утичу на понашање десетина хиљада људи да буду сила мира и сила немира.

Студенти су показали да држе кључ безбедности у оба смера.

Знам да ће бити замерки да тиме показују мањак одговорности, или Понтије Пилат понашање, али су студенти као тефлон – ништа се не лепи за њих, тј које год замерке су годинама ишле на рачун опозиционих актера на њих неуспешно падају.

2. Несумњиво је цео скуп имао јаку националистичку линију, што је одговарало десничарима и сметало одређеном броју опозиционих гласача. Нисам очекивао толико национализма у говорима, иако имам разумевања да је у питању Видовдан, и да такав празник не може да прође без националистичког наратива, Косова, страдалништва и митологије.

Међутим, много важније од те ерупције национализма је чињеница да је коначно неко преузео тему Косова од режима, иако је било за очекивати да се то деси много раније имајући у виду све уступке које су начинили од 2013. године. И не само то, студенски и грађански покрет је заокружио преузимање патриотских симбола и наратива које је владајући режим експлоатисао свих ових година.

    Бобан Стојановић је то приметио још у првом делу ове године, и сада се наставило: режиму су одузети и застава, и химна, и Сретење, а сада и Видовдан и косовска митологија.

    Душан Љ. Миленковић

    хттпс://т.ме/политицки_коментар

    *Фотографије су избор уредништва портала