Из Србије већ дуже од деценију годишње трајно одлази по више од 25.000 људи, показали су резултати истраживања које је урадио Институт за развој иновација, под називом „Мобилност радне снаге у Србији“, пренео је сајт листа Данас.

Србија је за првих седам месеци ове године издала око 50.000 радних дозвола за странце, где доминирају радници из Кине, Русије и Турске, а домаћи одлазе највишеу Немачку и САД. Ситуација у Србији се, према речима директора Института за развој иновација Ненада Јевтовића, неупитно поправила када је у питању број незапослених, а економско стање на тржишту рада данас и 2008. не могу да се пореде.

„Тада смо имали готово милион незапослених, а сада имамо 296.000 незапослених, од чега је доста привремено незапослених, који су у фази мењања посла“, појаснио је он. Ти резултати су последица, пре свега, светских кретања привреде и тога што „већ 25 година нема рата“, зато према његовим речима „треба да будете антиталенат за економску политику па да не напредујете“.

Међутим, као проблем се, према речима Јевтовића, јавља то што је Србија изабрала до 2027. године, модел раста који се заснива на грађевинарству. „То је као да је изабрала да вози аутомобил на дизел, а нема дизел код куће, мора да га увози. Дакле, изабрала је то, а нема радне снаге“, навео је Јевтовић. Због тога, закључно са јулом ове године, има око 50.000 издатих радних дозвола за странце у Србији, а тај број ће сигурно и расти у наредном периоду сматра Јевтовић и додаје да је то неминовно уз све радове које ЕКСПО захтева, јер Србија нема довољно људи за то.

Додао је да држава Србија нема никаве квалитетне податке о емиграцијама. „Ми не знамо где су нам људи који су отишли“, рекао је Јевтовић. Са друге стране, подаци о имиграцији у нашу земљу су врло јасни, што је, како је казао, и део обавеза према ЕУ, које су преузете 2008. године. Те податке у Србији прати Комесаријат за избеглице и расељена лица (КИРС). Јевтовић је навео да слика људи који долазе на рад у Србију није баш онаква као што изгледа на први поглед.

„Доминантно су ту Кинези, затим Руси и од 2017. године имамо експоненцијални раст Турака, који су се утростручили од 2017. до 2021. године“, навео је он.

Јевтовић је додао да се Индија јавља, такође, са великим бројем радника у Србији и расте у сектору пољопривреде. Како је појаснио, постоје случајеви где се њима плаћа целокупан аранжман да из Индије дођу авионом, да одраде посао и касније се исто тако враћају. То се, према резултатима истраживања, највише дешава у Срему где, како је рекао Јевтовић, незапосленост готово и да не постоји.

Тржиште Западног Балкана строго је подељено на два национална корпуса српски и албански, међу којима, због језичке баријере, нема размене радне снаге.

ФОТО и ВИДЕО: КТВ