Немања Шаровић из Покрета “Љубав, вера, нада” и Мирослав Паровић из Народног слободарског покрета изнели су, како кажу, своја сазнања о нетранспарентном раду компаније Рио Тинто.

Шаровић је рекао да су на писарницу Скупштине Србије предали документацију „у жељи да ток седнице о литијуму усмере у правцу који ће мање одговарати режиму“.

Додаје да се питање литијума не сме посматрати као политичко, већ као животно и да је кораку добром правцу анализа коју су потписали Зоран Дракулић и група економиста.

Издвојио је, како је рекао, сазнаја до којих су дошли о Рио Тинту.

„Прва је одговорност Рио Тинта и чињеница да се у оснивачком акту компаније разликује текст на енглеском у односу на превод на српски. У енглеском документу се говори о одговорности Рио Тинта а у српском одговорности за обавезе. Одговорност је у случају међународне арбитраже много шири појам и чињеница да је стављено у оснивачком акту да ће бити меродаван српски језик говори да се овом темом неко бавио озбиљно и покушао да предупреди одговорност за потенцијалну еколошку катастрофу, уколико пројекат буде спроведен у дело“, рекао је Шаровић.

Каже и да се бавио финансијским извештајима.

„Само у 2023. пријављени губитак је 11,6 милијарди динара, то је 100 милиона евра у години у којој је пројекат, како је Брнабић рекла, био готов. Укупан до сада пријављени губитак је 57 милијарди динара што је око пола милијарде евра, то говори да је Рио Тинто одлучио да у Србији послује у складу са својом репутацијом и да неће платити ни динар пореза и да ће те велике губитке прво покривати, да би онда ако евентуално дође до добитка могло да буде рапсарваљано о порезу на добит“, рекао је Шаровић.

Друга битна ствар је, како је навео, власничка структура Рио Тинта.

„Седамдесет одсто је власништво Рио Тинто минералс, а 30 одсто Рио Тинто номиниз, то је форма организованог привредног друштва која се користи за прикривање стварних власника која омогућава прање новца, да неко из Србије буде крупан акционар у фирми Рио Сава, а да за то грађани не сазнају. Рио Тинто и у другим државама има то друштво Рио Тинто номиниз али у неупоредиво мањим процентима, у Србији је тај процената 30. За 30 одсто не знамо ко су прави власници“, каже Шаровић.

Мирослав Паровић је додао да је датум оснивачког акта Рио Сава из 2021. године, што значи, како је рекао, да је Рио Тинто почео да ради под овим режимом. И Паровић је говорио о фирми Рио Тинто номиниз и њиховом финансијском извештају.

„Имамо ситуацију да разговарамо о стратешки важном пројекту где ми не знамо 30 одсто пројекта ко ће држати. Односно да знамо да они који су наведени нису стварни власници. У свом извештају за 2023, они не подлежу ревизији, можете да напишете било шта, они кажу у извештају да су 3. априла 2024. Рио Тинто номиниз уплатио 54 милиона долара Рио Сава д.о.о. Србија у тренутку када је пројекат Јадар стопиран, у том трентуку је преко ове спорне компаније Рио Сави уплаћено 54 милиона долара. Коме је отишло, даљи след је да је Уставни суд преиначио одлуку Владе, ми смо кренули одједном у литијумску грозницу и добили смо Шолца и потписивање уговора“, рекао је Паровић.

Текст: Н1