Дајем себи за право да одговорим онима који су увек били ту, да критикују све и свакога, али да дупе не дигну са столице.
До сада нисам обраћала пажњу на њих, свако ради по својој савести, али сада морам, нападају децу!
Моја два студента месецима живе на факултетима око којих се ноћу врзмају сумњиви ликови који их фотографишу. Њихове колеге су газили, пребијали бејзбол палицама, развлачили у таблоидима.
Од кад ово траје нисам имала мирну ноћ. Питам се-да ли их је неко пресрео при одласку са факултета? Да ли је неко упао ноћу у кампус? Да ли ће се неки манијак залетети у њих аутом док су на улици?
Најмлађи син је у Крушевцу. Колена су му упаљена, а табани пуни жуљева. Не жели да одустане.
Ни једном ми није поменуо заставе у колони, ни Пицулу, ни транспаренте.
Прича о људима који им износе храну и пиће, нуткају их као своје најрођеније и плачу.
Деца су паметнија од нас.
Знају да је застава неког убаченог припадника службе мала у односу на циљ који је пред њима, на мисију коју спроводе.
Проблем је медијски мрак, они који не користе друштвене мреже подложни су испирању мозга.
Добро. Генерација која функционише на друштвеним мрежама им је дошла до кућа.
Ти људи схватају да није реч о усташама и издајницима, већ о нашој младости.
Нису разговарали са Пицулом?
Пицула није идиот.
Зна шта студенти желе.
Студенти желе да институције буду слободне, јер само слободне институције могу да разговарају са ЕУ институцијама.
Студенти треба да се ограде од опозиције, а уједно треба и да се заједно са опозицијом шибају са полицијом?
Чујете ли ви људи себе?
Јесу ли Краљевчани тражили помоћ студената или су узели ствар у своје руке и лове напредњаке као покемоне по селима?
Имају јаја.
Набавите их и ви.
Студенти су довољно урадили и даље раде.
На нас је ред.
Хајде.
Уместо критика, акција.
Та акција може да значи и тортуру и хапшења.
Слобода се не добија на поклон, посебно не бива поклоњена онима који су дозволили да им буде отета.
Александра Ћурчић
