Професор Београдског универзитета Мило Ломпар указао је да би политичке и друштвене промене до којих би могло доћи на изборима биле постепене и да је непотребно подгревати нереална очекивања у јавности како ће потенцијални пад режима допринети моменталном бољитку.

Ломпар истиче да су у Србији криминал и корупција несагледивих размера, институционални поредак је разорен, а промене се и у далеко сређенијим друштвима дешавају постепено, истовремено критикујући оне, како је назвао, из “резервне линије режима”, који су тобоже против власти а пуни су скепсе и неповерења према структурама које би могле издејствовати промене и рушење Вучићевог режима.

“Дакако могу да се догоде промене које би биле постепене. Оне неће одговарати укупности и максимуму очекивања али ће водити ка бољитку. Нпр. може да се смањи криминал, може да се смањи корупција, коју није могуће искоренити али ју је и те како могуће смањити. Потребно је време, други обичаји и навике, али и дуго путовање почиње првим кораком”, оценио је професор.

Он је казао да никако не разуме логику тзв. резервиста режима који кажу нпр. “режим не ваља али не ваљају ни студенти”. “Шта значи та логика? То онда значи нека све остане како је, односно да остане садашњи режим. По мени, људи који сматрају да је режим рђав и да не ваља, треба да се укључе у дејство које га највише угрожава. А највише га угрожава студентска листа”, навео је Ломпар и додао да унутар тога онда треба да покушају и настоје да пронађу оно што им највише одговара.

Како каже, многи људи би хтели “да им неко каже сада ће пасти режим а онда ће све бити дивно”. “То није реално, пад режима је почетак дугог пута ка неком побољшању”, закључио је професор.

Симптом