Црвена линија у односу Србије и ЕУ ће бити кад сви проблеми који се перципирају као унутрашњи проблеми Србије постану безбедносни проблеми за ЕУ. Тако оцењује координарорка Националног конвента о ЕУ Бојана Селаковић.
Црна Гора, Албанија и Северна Македонија добиле су новац из ЕУ у оквиру „Плана раста“, али не и Србија и Босна и Херцеговина, јер нису испуниле реформске кораке које су саме предложиле у оквиру Реформских агенди.
Селаковић каже да усвајање „Петрашиновићевих закона“ не поправља ситуацију, те да су тренутно највећи проблем „Мрдићеви закони“ и чињеница да Србија није доказала да је уклонила штетне последице тих закона.
Селаковић каже да кад се прича о односу Србије и Александра Вучића са ЕУ, заборављамо да њега морамо да посматрамо кроз најмање две димензије.
„Једна димензија се тиче Србије као кандидата за чланство у ЕУ и то је ниво на ком причамо о Мрдићевим и Петрашиновићевим законима и димензија на којој Европска комисија, Марта Кос и други делови ЕК процењују где Србија стоји на путу ка чланству. Друга димензија је геополитичка и она јесте донекле повезана са статусом државе кандидата, али и позицијом Србије и њене улоге у једној широј слици и простору унутар кога ЕУ говори и понаша се тако и одређује да ли је нека земља или не у њеној интересној сфери и да ли је сматра савезником“, наоводи она.
На питање да ли Вучић састанком са украјинским званичницима у Београду доказује да је савезник ЕУ, Селаковић каже да председник Србије то ради од почетка рата у Украјини.
„Он не ради оно што се очекује од кандидата за чланство у ЕУ – да уведе санкције Русији, да се усклади са оним што је спољна политика, а истовремено има читав један арсенал других активности којима обезбеђује да та геополитичка конекција и даље функционише. Ту мислим на извоз оружја Украјини, на трансакционе договоре који су се правили у целокупној новој архитектури и ланцу војне и безбедносне сарадње. Апсолутно за сада показује да му тај ниво функционише“, сматра Селаковић.
Она наводи да случај убиства на Сењаку неће утицати краткорочно на однос Србије и ЕУ и репутацију наше земље на начин на који ће то бити са Мрдићевим законима, али да би дугорочно могао.
„Дугорочно би могао уколико разрешење ове ситуације не буде послало довољно јасну поруку о томе да Вучић нема проблем, односно да држи конце у својим рукама, а то значи да може да контролише и тај ниво криминалне активности који се дешава у Србији. Да будемо врло искрени, све је то од раније познато свим релевантним европским актерима, врло добро они знају какве су везе организованог криминала, са којим актерима у овом друштву, какви су токови новца. То је један ниво активности који се толерише као цена коштања тог једног односа који се прави са овом влашћу, јер из угла ЕУ не можемо посматрати само то да они Србију виде као кандидата, већ као изузетно важног геополитичког актера који обезбеђује регионалну стабилност“, истиче Селаковић.
Црвена линија ће бити, сматра Селаковић, кад сви проблеми који се перципирају као унутрашњи проблеми Србије постану безбедоносни проблеми за ЕУ.
„Постају оног тренутка кад више не може да се контролише утицај, ток криминалних активности у региону и у Србији, и они почну да производе последице у земљама ЕУ. Црвена линија се дешава и кад Србија престање да буде гарант регионалне стабилност“, наводи она.
На питање како европски представници сада третирају Вучића, Селаковић наводи да се то обострано може третирати као нека „врста брака из интереса са заједничком хипотеком“.
„Ми треба да будемо свесни да оно што је нама као грађанима Србије проблем и оно што нас нервира и фрустррира и где мислимо да треба да реагује неко други – то не значи да је то приоритет. У међународној политици све се на крају дана своди на интересе, а сада је кључни интерес свих актера у ЕУ да у овом делу Европе немају никакве ситуације које ће захтевати њихов додатни ангажман, имајући у виду генералну геополитичку ситуацију“, закључила је Селаковић.
Извор: 021.рс
