Србија се суошава са могућношћу губитка до 1,5 милијарди евра финансијских средстава ЕУ док Европска комисија разматра да их укине због демократског назадовања и блиских веза земље са Русијом, пише данас бриселски портал Политико.

Додаје да Србија није чланица ЕУ али пошто је почела преговоре о придруживању 2014. године, има права на средства и грантове да јој помогне у спровођењу правних реформи. Портал указује да би одлука о суспендовању исплата даље искомпликовала процес проширења са земљама као што су Украјина и Црна Гора које јуре да се придруже док утицајне земље као што је Француска позивају на обазривост.

„Све више смо забринути око тога шта се дешава у Србији. Од закона који подривају независност сусдства до сузбијања демонстраната и поновљеног мешања у независне медије, рекла је европска комесарка за проширење Марта Кос. Она је додала да Европска комисија и даље процењује да ли земља испуњава услове за „исплате на основу финансијских инструмената ЕУ“.

Последњих недеља унутар ЕК има иницијатива да се ускрати тај новац, рекла су четири званичника ЕУ који раде са земљама у процесу проширења а којима није наведено име да би могли да говоре отворено. ЕУ је јавно критиковала правне реформе које је прогурао председник Србије Александар Вучић, чија влада је суочена с распрострањеним протестима.

Портал наводи речи Данијела Апостоловића, амбасадора Србије за ЕУ и главног преговарача са блоком да је уверен да се неће стићи до тачке суспензије финансирања, и да Србија не одустаје од настојања да постане пуноправни члан ЕУ. Апостоловић је нагласо да Београд остаје ангажован за интезивне разговоре са Комисијом. Када је усвојен пакет закона о реструктурирању судова и промени тога како се именују судије и тужиоци Кос је упозорила да то представља „озбиљно назадовање“, подсећа се. Наводи и да Венецијанска комисија, правно саветодавно тело Савета Европе треба да донесе стручно мишљење о контроверзним изменама закона у Србији крајем овог месеца.

То мишљене би могло да буде подстицај за Европску комисију да замрзне финансирање за Срибју, рекла су два ЕУ званичника за Политико, а Кос је рекла да ће тражити да Србија усклади своје правне законе са препроукама Венецијанске комисије. Политко преноси и навод Апостоловића да је Београд јасно рекао да ће следити препоруке Венецијанске комисије чим оне стигле.

ЕУ даје највише финансијске помоћи Београду, наводи Политико и указује да је ЕУ издвојила за Србију више од 586 милиона евра у неповратним грантовима од 2021-2024. године а да је издвојила додатних 1,5 милијарди евра који зависе од реформи. Према подацима Владе Србије, земља је добила више од 70 милијарди евра средстава и инвестиција од ЕУ од 2000. године, преноси Политико додајући да Србија дуго хода по жици у односима са ЕУ, одржавајући ближе везе са Москвом у исто време док добија новац из Брисела.

Стрпљење ЕУ са Београдом се истањило последњих месеци са критичким извештајем о процесу проширења земље у новембру у коме се упозоарава на назадовање и анти -ЕУ наративе на „највишем нивоу“ српске политике. Тензије су се додатно распламсале у децембру када је председник Србије Александар Вучић изостао са самита ЕУ-Западни Балкан, наводи Политико. Портал додаје да се Вучић, који је одржавао блиске везе са Москвом током целог рата са Украјином, жалио због спорог темпа преговора за чланство у ЕУ.

Политико подсећа и да је Вучић у заједничком чланку са албанским премијером (Едијем Рамом) у фебруару рекао да би више волео да следи блискије економске везе са ЕУ као што је придруживање јединственом тржишту и слободној зони путовања него пуно политичко чланство, а Кос је одбацила такве предлоге уз аргумент да би значајне реформе и даље морале да се спроведу да би се то остварило.
Портал додаје да је прошлог месеца Србија добила критике због извештаја о насиљу и нерегуларностима током локалних избора заједно са упадом полиције на уинверзитет током којих су се стотине студената сукобили са полицијом.

Званичник ЕУ рекао је да су се ти недавни догађаји као и наставак сарадње Србије са Москвом показали као прекретница за односе Брисела са Београдом и подстакли заоштравање става ЕУ званичника. „Као земља кандидат ми такође очекујемо да Србија буде уз нас око спољне политике и да се блискије усклади са нашим ставовима“, рекла је Кос без експлицитно помињања Русије.

Извор: Бета