Владавина Александра Вучића дефакто је при крају, велико је питање још колико ће бити на челу Србије, оцењује политички аналитичар Драгомир Анђелковић. Он сматра да све указује да се веома приближио период када би актуелни председник Србије полако требало да “пакује кофере”, да би, како је навео, “једног дана био безбедан на некој дестинацији у договору са Западом, или макар имао илузију да је безбедан”, а за то је, додаје, потребно да “плати коначни рекет – забијање ножа у леђа Русији”.
“С тим у вези, да би могао и био у стању да побегне негде вани, а он је свестан да ће морати да оде, западњацима нуди дил, по принципу “ајте пустите ме да још нешто одрадим, окретање од Русије у апсолутном виду, и учинићу све да после мене дођу они који су вама по вољи…”. Вучић одуговлачи целу ствар и неће да иде на ванредне изборе у овом моменту док се скроз-наскроз не договори на Западу, истовремено свестан да би те изборе у овом моменту изгубио какви год били услови и каква год била листа насупрот његовој. Заправо, Вучић нуди један облик “наранџасте еволуције””, оцењује Анђелковић, додајући да се “Вучићу свакако дугорочно лоше пише”.
Оцењујући стање у Србији у контексту студенстко-грађанских протеста, каже да су студенти и омладина урадили огроман посао јер су, како је навео, “покренули мртво море и подигли веровање да је победа над Вучићем уопште могућа”.
Према његовом мишљењу, председник Србије сада је, ослабљен протестима, само “полуапсолутиста”, тј. како каже, “сакати самодржац, који контролише полуге система али не и велики део друштва, од којег је поражен”.
“Непокорни део земље одрадио је велики посао, а сад је потребно све то политички артикулисати”, навео је аналитичар, приметивши да на победничи брод покушавају да се укрцају многи којима ту није место, те да се “мора спречити да се иза леђа народа и народног бунта инсталирају тобожњи нови кадрови”.
“Зато је боље да га и који месец касније срушимо него да “после Вучића дође Вучић”. Вучић носи лажну шајкачу а неки други би носили НАТО шлемове. То никако не смемо да допустимо”, закључио је Анђелковић, уз запажање да је огромна већина људи у протесту и студената “национално и демократски оријентисана, тј. боре се за национално и демократско ослобођење земље, а не окупацију у неком новом облику”.
Симптом/М. М.
